Nedelja svesti o mentalnom zdravlju majki

U svetu se, svake godine, prve nedelje u maju obeležava Nedelja svesti o mentalnom zdravlju majki. Ovo je kampanja posvećena pre svega podizanju svesti o izazovima sa kojima se susreću žene nakon porođaja ili tokom trudnoće. Pored toga, cilj kampanje jeste isticanje značaja podrške majkama, kao i povećavanje senzitivnosti za prepoznavanje ranih simptoma koji se mogu javiti neposredno nakon porođaja.

Svrha ove kampanje je podizanje globalne i profesionalne svesti o poteškoćama sa kojima se žene susreću u ovom periodu, zalaganje za žene koje su pogođene njima, podrška, kao i ono što ponekad bude od presudne važnosti – normalizacija osećanja i pružanje tačnih informacija o stanju, emocijama i razmišljanjima mame. Jedna od ključnih karika u ovakvim situacijama je dobra socijalna podrška, a posebno članova porodice, koji mogu imati veliki uticaj, kako na stepen, tako i na brzinu oporavka žena. Problem koji se najčešće javlja, kako u svetu, tako i kod nas je postporođajna depresija. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije postporođajna depresija se javlja u 10 – 15% slučajeva majki koje su se porodile.

Postporođajna depresija

Tokom trudnoće i posle porođaja dolazi do značajnih hormonskih promena kod majke. Kada na to dodamo veliku životnu promenu, njena, kao i očekivanja okoline i sve ostale spoljašnje faktore, sasvim je očekivano da se javi određeni emocionalni disbalans. Pored postporođajne depresije se može javiti i postporođajna tuga i veoma je važno naglasiti razliku između njih:

Postporođajna tuga ili baby blues se javlja 2 do 3 dana nakon porođaja, traje do dve nedelje i doživljava je 40 – 80% žena.

Glavne karakteristike postporođajne tuge su: manjak energije, slabost, ranjivost, nagle promene raspoloženja, plačljivost, zbunjenost, tuga, razdražljivost, smanjena koncentracija. Postporođajna tuga ne zahteva korišćenje psihofarmakoterapije, i ono što je bitno naglasiti jeste da i pored poteškoća sa kojima se majka suočava – briga o novorođenčetu nije ugrožena.

Postporođajna depresija (postpartalna depresija) se javlja u prvih četiri do osam nedelja nakon porođaja, ređe i kasnije tokom prve godine detetovog života. Ona traje duže od postporođajne tuge, i upravo na nju treba posumnjati ako simptomi postporođajne tuge traju duže od dve nedelje. Trajanje simptoma u izuzetnim slučajevima može biti i godinu dana, a oni su ozbiljniji nego što je to slučaj kod baby blues-a i uglavnom su slični znakovima „prave" depresije:

• Osećaj bespomoćnosti i beznadežnosti
• Nedostatak energije i motivacije
• Poremećaj ishrane i spavanja
• Nedostatak interesa za seksualne odnose
• Osećaj nesposobnosti da se odgovori zahtevima okoline
• Razdražljivost
• Plačljivost
• Anksioznost

Pored gorenavedenih simptoma ovo stanje karakteristišu poteškoće u ostvarivanju veze sa detetom, kao i želja majke da povredi dete ili sebe, što je sve preduslov za osećaj krivice koji majka ima zbog takvih misli i ponašanja.

Neki od faktora rizika, koji povećavaju mogućnost za nastanak postporođajne depresije su svakako prethodne depresivne epizode tokom života, komplikacije tokom trudnoće, problemi u partnerskom odosu, kao i niži socioekonomski status; pored toga značajni faktori rizika su i mlađa dob trudnice, neplanirana i neželjena trudnoća.

Lečenje se uglavnom sastoji od adekvatne psihoterapije i eventualnog uzimanja antidepresiva, dok se kod blažih oblika savetovanje sa psihologom pokazalo delotvorno. U oba slučaja od ključne važnosti je podrška porodice.

Za mame i buduće mame

Postporođajni period prati čitav spektar različitih emocija. Osećanja ti mogu varirati od neopisive sreće, preko straha, tuge, anksioznosti, razdražljivosti i brige. Uvek imaj na umu da je svako od ovih osećanja potpuno u redu i nemoj bežati od njega. Sigurno ti se mnogo puta desilo da od sebi bliskih žena slušaš priče o prvom susretu sa bebom, tom trenutku čiste sreće kad sav bol zaboraviš. U realnosti se to ipak ne dešava svim mamama i to je sasvim normalno. U redu je da to ne osetiš, vreme povezivanja sa bebom ti tek predstoji, ne brini. Daj sebi vremena, brini o sebi i dalje, beba jeste sada centar tvog univerzuma, ali nemoj da zaboraviš na sebe.

Ako nemaš dovoljno snage, vremena, umorna si ili se osećaš manje sigurno u preuzimanju majčinske uloge, i to je u redu. Potraži pomoć. Nije važno da li je to suprug, majka, drugarica ili neko drugi. Traženje pomoći nije znak slabosti niti toga da nisi dobra majka, naprotiv – to je znak da si dovoljno spremna da budeš dobra majka. Kada podeliš sa suprugom ili nekim drugim obaveze, imaćeš više vremena za sve vas i bićeš zadovoljnija. Odmaraj se, čitaj, prošetaj, idi na kafu sa drugaricom – radi bilo šta što te čini zadovoljnom.

Ukoliko ipak primetiš neki od gorepomenutih simptoma, razgovaraj sa nekim sebi bliskim, potražite zajedno stručnu pomoć, i ne zaboravi da je to što ti se dešava sasvim u redu.

I uvek imaj na umu: Dobra mama je mama koja je dobro.

Jelena Bojkovska