Šta je anksioznost?

2 min čitanja

Anksioznost bismo najbolje mogli opisati kao osećaj napetosti i strepnje. To je prirodan odgovor na ono što percipiramo kao potencijalnu opasnost. Anksioznost se najčešće povezuje sa strahom od budućnosti, ili života u celosti. U pitanju je, međutim, doživljaj da nemamo kapacitete da se nosimo sa stvarima koje nam se događaju. Može se javiti kao posledica trenutnog stresa, trauma, okolnosti koje smo proživeli u detinjstvu, potiskivanja osećanja, iskrivljenih uverenja, nedostatka asertivnosti...

Mnoga lica anksioznosti

Postoje različiti tipovi ispoljavanja anksioznosti, koji se razlikuju po situacijama u kojima se javljaju: generalizovana anksioznost, socijalna anksioznost, panični napadi, fobije, opsesivno-kompulzivni poremećaj. Ovo su neke od mogućih manifestacija anksioznosti, a u ovom tekstu ćemo se osvrnuti prvenstveno na socijalnu anksioznost, njene uzroke i načine na koje možemo da je prevaziđemo.

Socijalna anksioznost

Ono po čemu je socijalna anksioznost specifična je strah od društvenih situacija koje nisu poznate i gde postoji mogućnost da će osoba biti procenjivana od strane drugih. To može biti bilo koja situacija gde će osoba biti u centru pažnje: javni nastup, upoznavanja novih ljudi i potencijalnih partnera, odlasci na žurke, polaganje ispita, razgovori za posao, poslovni sastanci i slično. Tada se najčešće javljaju i fizički simptomi poput: stomačne nervoze, crvenila u licu, preznojavanja, podrhtavanja tela i glasa, ubrazanog rada srca i kratkog daha. Ono što uzrokuje socijalnu anksioznost su misli ili iracionalna uverenja o određenim situacijama. Na primer: da će drugi primetiti da ste nervozni, da možete izazvati drugima određenu neprijatnost svojim prisustvom, da će vas percipirati ili etiketirati na određen način i da ćete biti poniženi. Kao posledice se često javljaju izbegavanje situacija, smanjivanje kontakata i narušavanje kvaliteta društvenog života. Takođe, izbegavanje može da vas spreči da postignete ciljeve kojima težite i oblikujete vreme onako kako želite.

Suočavanje sa strahovima

Ukoliko ne želite da dozvolite da socijalna anksioznost remeti kvalitet vašeg života, suočite se sa svojim strahovima. Međutim, potrebno je da budete strpljivi i nežni prema sebi. To je proces koji zahteva vreme. Nemojte započeti proces vašim najvećim strahom, već krenite korak po korak. Za početak probajte da zapisujete misli koje se javljaju u vama uznemirujućim situacijama. Preispitajte ta uverenja sa distance i probajte da ih dovedete u pitanje. U socijalnim sitacijama, obratite pažnju na to što se dešava oko vas, budite prisutni umom i telom. Umesto što ste fokusirani na to šta će drugi misliti o vama i na vaše telesne senzacije, pokušajte da pažljivo slušate i zapažate. Vežbe disanja i opuštanja mogu biti od velike koristi. To su vežbe koje je potrebno primenjivati na dnevnom nivou, ne samo u određenim situacijama. Jednom kada naše telo zapamti tehnike opuštanja, ono će samo prepoznati momenat napetosti, a zatim i šta je to potrebno da biste se oslobodili te teskobe. Radite na sebi i jačajte svoje samopouzdanje. Ukoliko vam je teško da se sami suočite sa svojim strahovima, možete se odlučiti za psihološko savetovanje.

Tijana Stojšić

Podeli na Facebook
Podeli na LinkedIn
Podeli na Twitter