Zašto su anksiozni i panični napadi sve češći kod mladih?

4 minuta čitanja

Na uzorku od 1021 mladih osoba, više od dve trećine ispitanika – 68,5 odsto ima anksioznost i 51,9 odsto ima simptome umerene ili teške depresije“

Izvor: Krovna Organizacija Mladih Srbije (KOMS)

Zbog sve većeg broja klijenata, posebno mlađih, koji se javljaju zbog problema sa anksioznošću i paničnim napadima odlučila sam da napišem neke od ključnih stvari koje su važne u prepoznavanju, razumevanju i savladavanju simptoma anksioznosti i panike. U današnjem tekstu akcenat će biti na prepoznavanju simptoma, kao i na tome koje su osobe podložnije ovom problemu.

Mladi su danas kako, zbog pandemije Covid 19, tako i zbog stila života, društvenih mreža, povećane konzumacije alkohola, narkotika i duvana, podložniji anksioznosti, paničnim napadima i depresivnosti od ostalih kategorija stanovništva.

Telesni simptomi koji obeležavaju stanje panike su znaci uzbuđenosti autonomnog (vegetativnog) nervnog sistema i potrebno je da ih bude najmanje 4 od sledećih znakova, i to više puta u toku mesec dana:

  • Gubljenje daha
  • Vrtoglavica, osećaj nesigurnosti ili nesvestice
  • Podrhtavanje ili drhtavica
  • Ubrzan rad srca (tahikardija), pritisak u predelu srca
  • Preznojavanje
  • Gušenje
  • Mučnina ili abdominalne tegobe
  • Depersonalizacija ili derealizacija
  • Utrnuće ili žmarci (parestezije)
  • Talasi jeze
  • Bol u grudima
  • Strah od smrti, ludila, gubitka kontrole

Šta je razlog porasta anksioznosti kod adolescenata, odnosno napada panike?

  • Neodlučnost kao i preterana sklonost analizama su osobine koje nalazim kod mladih ljudi, posebno u dobi između 15 i 25 godina. Neodlučnost i neasertivnost, odnosno nemogućnost da jasno iskomuniciraju šta žele, a šta ne, praćena je teškoćom da se toleriše bes. Bes i frustracija takođe mogu biti faktori koji izazivaju napad panike.
  • Roditelji danas, sve češće, imaju visok stepen zaštite ka detetu, još od ranog doba, što kasnije dovodi do osećaja nesigurnosti tinejdžera da samostalno funkcioniše u svetu odraslih, odnosno da se nosi sa svakodnevnim situacijama. Tada može doći do snažnog osećaja neadekvatnosti, zatim smanjenog i poljuljanog samopouzdanja, koje dalje vodi ka povlačenju, strahu, anksioznosti, a često i do paničnih napada. Panični poremećaj je često praćen agorafobijom koja se definiše kao strah od većeg broja mesta ili situacija, koje se izbegavaju, a strah je najčešća posledica očekivanja da se u tim situacijama dogode panični napadi ili telesni simptomi straha. Agorafobija je dakle, najčešće posledica paničnog napada, odnosno komplikacija paničnog poremećaja.
  • Pritisak i očekivanja društva su, čini se, veći nego ikada. Samim tim, sve je teže i suočavanje sa svetom odraslih. Postoje očekivanja da se mora biti uspešan u svim oblastima. Društvene mreže bude kod mladih potrebu za stvaranjem slike o uspešnosti, savršenosti, izuzetnosti i fizičkoj lepoti. Tako do mladih ljudi dopire mnoštvo informacija o životima drugih, koje su poluistinite ili potpuno neistinite, ali stvaraju tenziju i pritisak, nameću neku vrstu standarda u ponašanju i izgledu, zbog čega se javljaju strah od neuspeha, stalno preispitivanje svojih sposobnosti i vrednosti.

Mediji i “bombardovanje” lošim vestima

Sigurno je da vesti koje slušamo svakodnevno utiču na psihičko stanje. Većina adolescenata strahuje za egzistenciju i postoji utisak da je budućnost neizvesna i turbulentna, a takvo osećanje pojačava i dovodi u fokus sadržaj medija koji neretko bude preplavljujuć. Ipak, pojavi anksioznih stanja uglavnom prethodi čitav splet bioloških, psiholoških, socioekonomskih, genetskih i ličnih predispozicija. Vrlo često postoji više faktora, a stres može da bude samo "okidač".

Strahovi se uče i prenose sa roditelja na dete, tako da je veća verovatnoća da ukoliko neko od roditelja/staratelja ima anksioznih tegoba ili je preplašen, da i dete ima povišenu mogućnost da doživi iste simptome i stanja.

Prevencija

Nekada su genetski faktori i/ili porodični odnosi faktor nastajanja anksioznih i paničnih napada, nekada su to uticaj društva i sredine, ali dobra vest je da se panični napad može prevenirati. Pružiti podršku mladim osobama od adolescencije pa nadalje u vidu dostupnosti psihoterapije, podizanja svesti o važnosti mentalne higijene kroz savetovališta za mlade i edukacije su od izuzetnog značaja. Značajni su bliski odnosi sa roditeljima i odnosi uzajamnog poverenja, kako bi se svi problemi rešili u krugu porodice. Takođe, vrlo je važno da dete ima zdrav način života i fizičku aktivnost bilo koje vrste. Kada sve to ne postoji, dešava se da deca traže utehu na društvenim mrežama, gde se adolescenti angažuju da dokažu da su i oni lepi, uspešni, pametni i vredni pažnje.

Vežbe relaksacije, duboko i plitko disanje, izuzetno su bitne u borbi protiv anksioznosti, a lako se izvode i trebalo bi da ih adolescent primenjuje u slobodnim trenucima ili u krajnjem slučaju kada do paničnog i nelagodnog stanja dođe. Pravilna ishrana i fizička aktivnost pomažu da stresne trenutke prevaziđemo lakše i brže. Tokom Vašeg oporavka od anksioznosti/paničnih napada razvićete veći stepen samopouzdanja, svesnosti, ali i optimističniji i vedriji pogled na život. Oporavak od ovih tegoba ne uključuje samo terapiju medikamentima, iako je ona ponekad deo terapije, već je mnogo važnija psihoterapija, razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom, gde ćete mnogo bolje razumeti simptome i razloge svojih napada i dobiti jasniju sliku o tome kroz šta tačno prolazi Vaš organizam tokom anksioznosti i paničnih napada.

Ivana Zeljković