Samopovređivanje

4 minuta čitanja
samopovređivanje

Svi mi ponekad radimo stvari koje nisu dobre po nas ili su direktno štetne. Prejedanje, pušenje, preterano konzumiranje alkohola samo su neka od ponašanja koja na duge staze svakako za nas nisu dobra a da njihove fizičke posledice nisu odmah vidljive. Indirektno samopovređivanje uključuje zloupotrebu supstanci, poremećaje ishrane, rizična ponašanja poput hodanja po krovu, prebrze vožnje, kao i upuštanja u nezaštićeni seks sa strancima.

Šta je samopovređivanje?

Usko shvaćeno, samopovređivanje je ponašanje koje podrazumeva namerno nanošenje povreda samom sebi: sečenjem, žigosanjem, udaranjem glavom ili drugim delovima tela o zid, čupanjem kose ili sprečavanjem rana da zarastu.

Tetovaže i pirsinzi, kao jedan oblik sakaćenja tela, deo su rituala i inicijacijskih procesa u okviru različitih kultura hiljadama godina unazad, kako u primitivnim zajednicama tako i u razvijenim društvima, dok je samopovređivanje u velikoj meri jedan moderan fenomen.

Samopovređivanje nije isto što i samoubistvo

Često se mešaju pojmovi samoubistvo i samopovređivanje, međutim, za razliku od samoubistva u kome osoba ima za cilj da okonča svoj život, samopovređivanje je način da se regulišu emocije, da se preživi i da se izađe na kraj sa svakodnevnim stresom.

Iako nijedan čin samopovređivanja nije isti kao drugi, oslanjajući se na različite autore koji su se bavili ovom temom, grupisaćemo razloge za samopovređivanje u osam kategorija, sa svešću o tome da se, kad je u pitanju konkretna osoba, retko kad nalaze ovako u „čistom“ obliku.

Osam razloga za samopovređivanje

  1. Samopovređivanje kao društveni trend

Među tinejdžerima može postojati ovaj vid ponašanja kao način da se uklope u društvo. Posekotina ili ožiljak tako postaju simboli pripadnosti, nešto tajno i uzbudljivo što se radi da bi se postalo članom određene grupe. Ovaj oblik samopovređivanja je obično bezazlen i predstavlja prolaznu fazu u sazrevanju pojedinca.

  1. Samopovređivanje da bi se pojedinac osetio kao da živi u realnosti

Ukoliko osoba ima doživljaj da postoji neka vrsta jaza između nje i realnosti, odnosno između nje i percepcije sebe, sam čin sečenja ili stvaranja opekotina joj pomaže da premosti taj jaz. Dakle, ovaj oblik samopovređivanaj se javlja kod osoba koje pate od depersonalizacije ili derealizacije.

  1. Samopovređivanje da bi se osetilo bilo šta

Osobe koje opisuju da su otupele i da gotovo da ništa ne osećaju se samopovređuju kako bi osetile bilo šta. Obično je reč o nekome ko je doživeo duboku traumu i za koga je emocionalno anesteziranje jedini način da sebe zaštiti.

  1. Samopovređivanje koje donosi olakšanje i smanjenje stresa

Kada neko ko je pod stresom nema zreo i efikasan način nošenja sa stresom, on može pribeći ovakvom vidu ponašanja. Većina ljudi se u stresnim situacijama obrati za pomoć nekoj bliskoj osobi, i razgovor s njom im donese olakšanje, osete podršku drugih ili primene neku od brojnih tehnika relaksacije. Međutim, pojedini ljudi nisu savladali ove veštine pa otuda pribegavaju samopovređivanju kao jedinom izvoru olakšanja.

  1. Samopovređivanje kao fizički izraz emocionalnog bola

Kod osoba koje osećaju intenzivan stid, anksioznost, depresiju ili očajanje sečenje može da bude fizička ekspresija emocionalnog bola i ona individui omogućava da ima vidljivi dokaz tog bola. Ponekad osobe koje se samopovređuju govore o svojim ranama i ožiljcima kako bi drugima ukazale na bol koji osećaju iznutra u nadi da će im neko pomoći da izađu na kraj s njim.

  1. Samopovređivanje kao oblik samonege

Naizgled paradoksalno, samopovređivanje ponekad može da ima funkciju brige o sebi budući da omogućava osobi da sebe poneguje nakon povrede. Za nekoga ko smatra da vredi samo ako neprekidno radi, ovo može izgledati kao jedini način da sebi dozvoli da uspori i da se odmori.

  1. Samopovređivanje kao oblik samokažnjavanja ili samomržnje

Kao posledica različitih iskustava tokom odrastanja, određene osobe mogu razviti samoprezir ili samomržnju. Budući da veruju u to da su bezvredne, beskorisne, i nevoljene, one mogu smatrati da je samopovređivanje jedini adekvatan način ophođenja prema sebi.

  1. Samopovređivanje kao oblik manipulacije ili privlačenja pažnje

Fraze poput „privlači pažnju“, „samo troši moje vreme“, „manipuliše“, doprinose negativnim stereotipima o osobama koje se samopovređuju i mogu dovesti do još veće stigmatizacije i osećanja stida i krivice kod njih. Međutim, budući da ožiljci i rane izazivaju snažnu reakciju okoline, treba imati u vidu i to da postoji određeni broj ljudi koji samopovređivanje koristi kao jedini način da izazove pažnju kod drugih.

Kao što smo videli, ljudi se mogu samopovređivati iz više razloga koji ne moraju biti međusobno isključivi. Ono što je važno imati na umu je da svako ko se samopovređuje radi to da bi ostvario određenu psihološku dobit – neko to radi da bi se osetio živim, neko da bi umanjio stres i napetost, a neko možda i da bi privukao pažnju. Najpre moramo otkriti koju to psihološku dobit osoba ostvaruje takvim ponašanjem kako bismo mogli da joj pomognemo da je ostvari na način koji ne uključuje nanošenje štete sebi.

Darja Pačevski