2 vrsta stresa i kako se izboriti?

Stres se može opisati kao fiziološka i psihološka reakcija osobe na stimuluse iz sredine koja je okružuje. Kako ćemo reagovati na stres zavisi od naših iskustava, ličnih kapaciteta, raspoloženja i brojnih drugih činilaca. Stres je fizološki proces kojim naše telo odgovara na opasnost ili pretnju. Ukoliko nešto što se dešava proceni kao opasnost (fizičku ili psihičku) naš mozak će sve svoje kapacitete da podigne na maksimum i poveća budnost i pažnju.

Stres može imati i dobrih strana. Tako gledano, stres može da nas ojača i podstakne povećanje otpornosti za neke neprijatne ili opasne događaje u budućnosti. Ali postoji granica kada stres ne doprinosi našem efikasnom funkcionisanju, već polako počinje da narušava psiho-fizičku ravnotežu osobe.

Vrste stresa

Postoje 2 vrste stresa.

Pozitivan stres je onaj stres koji nas podstiče na akciju koja je prilika za ostvarivanje ličnih kapaciteta. Motiviše nas na lični rast i razvoj kroz napor da ostvarimo postavljene ciljeve.

Negativan stres može biti hroničan (ukoliko dugo traje) ili akutni (ukoliko je kraćeg trajanja i snažnog intenziteta). U oba slučaja osoba oseti patnju i bol, a to za posledicu može imati narušavanje zdravlja. Akutni stres traje više dana, obično ga osoba doživi u okolnostima kad se suočava sa nekim porodičnim problemom, gubitkom, kratkim rokom za ispunjavanje obaveza, konfliktom, neuspehom... Obično ga prate fiziološke reakcije poput fizičkog bola, uz emocionalnu uznemirenost. Ne dovodi do ozbiljnog narušavanja zdravlja, ali ukoliko se često ponavlja, može doći do toga. Hronični stres predstavlja dugotrajno doživljavanje stresa u svakodnevnom životu. Može da traje mesecima ili godinama. Uzroci proizilaze iz teških životnih okolnosti koje dugo traju, poput problema u porodičnim odnosima, teške bolesti člana porodice, previše obaveza ili zahteva i odgovornosti na poslu i slično. Psihička patnja uzrokovana stalno prisutnim stresom maskirana je mnogobrojnim fiziološkim simptomima, pa se teško prepoznaje, a iz tih razloga, za posledicu ima obolevanje od neke psihosomatske bolesti.

Kako prepoznati stres?

Naša reakcija na stresnu situaciju se odvija na fizičkom i psihičkom planu. Naš nervni sistem reaguje na stres pojačanim lučenjem adrenalina i pripremom tela za akciju, borbu i savladavanje nastalih prepreka ili opasnosti. Problem je što naš nervni sistem u stresnim situacijama tako reaguje i ne razlikuje emocionalnu od stvarne ugroženosti. A učestale reakcije ovakvog tipa slabe naše psiho-fizičke snage i vremenom mogu da dovedu do psihičkih smetnji, pojave anksioznosti, psihosomatskih bolesti i slično.

Doživljaj stresa ispoljava se u vidu fizičkih i psihičkih simptoma.

Neki od fizičkih simptoma su: nesanica, pad imuniteta, hormonski poremećaji, poremećaj rada srca, poremećaji funkcije organa za varenje, smetnje u disanju i bol u grudima, zamaranje, bolovi u mišićima, smetnje u ravnoteži,osećaj vrtoglavice...

Neki od psihičkih simptoma su: pad koncentracije, zaboravnost, rasejanost, ishitreno donošenje odluka bez razmišljanja o posledicama, stalna prisutnost negativnih misli i brige, teškoće u razmišljanju i odlučivanju, teškoća da se govori o osećanjima...

Sa stanovišta emocija stres se ispoljava kroz prisustvo neprijatnih osećanja. Njihovo prisustvo je ključno u reagovanju na stres jer su neprijatne emocije okidač za sve ostale simptome stresa. Tako da u stresnoj situaciji kod osobe prvo se jave neprijatne emocije, a nakon njih slede ostali simptomi. Neprijatne emocije koje se javljaju usled stresa mogu biti napetost i anksioznost, osećaj bespomoćnosti, pad volje, depresivnost, razdražljivost, bes, nesigurnost, pad samopouzdanja i drugo.

Na polju ponašanja simptomi stresa mogu se manifestovati kao: povećan unos hrane ili izgladnjivanje, preterano spavanje ili nesanica, ponašanja koja su pokrenuta prisustvom neprijatnih emocija i misli (pušenje, zloupotreba lekova i psihoaktivnih supstanci, prekomerna upotreba alkohola, kockanje...), povlačenje i osamljivanje ili preterano iniciranje kontakta sa namerom da se izazove konflikt sa ljudima, prokrastinacija (nedostatak inicijative i odlaganje da se urade poslovi). Svaka osoba je jedinstvena, pa je moguće i ispoljavanje stresa na drugačije načine. Bitno je znati da izraženost simptoma varira u toku dana. Ljudi vrlo često minimiziraju fiziološke simptome stresa i pripisuju ih umoru, a psihičke simptome pripisuju lošem snu, promeni vremena ili teškom radnom danu.

Posledice stresa na fiziološkom planu dovode do psihosomatskih bolesti. To su telesne bolesti za čiji nastanak su u velikoj meri odgovorni psihički činioci. Potiskivanje emocija, nagomilavanje besa i ljutnje može dovesti do poremećaja u funkcionisanju organizma i nastanka psihosomatske bolesti. Bolesti koje se povezuju sa stresom su: visok pritisak, nepravilan rad srca, astma, dijabetes, psorijaza, migrenozne i tenzione glavobolje, problemi sa organima za varenje...

Otpornost na stres – rezilijentnost

Biti otporan na stres ne znači da osoba nikada ne doživi stres, da ga ne oseti. Već je to sposobnost efikasnog savladavanja životnih problema i teškoća u kratkom vremenskom roku pri čemu je oporavak od posledica stresa relativno brz. Otpornost na stres u nauci se označava terminom rezilijentnost. Rezilijentnost se ogleda u tome što je osoba samouverena i zbog vere u sopstvene sposobnosti u stanju je da se suoči sa problemima koje uspešno rešava na konstruktivan način, uz brz oporavak od stresa i bez posledica po fizičko ili mentalno zdravlje. Suprotno od rezilijentnih osoba su one osobe koje su zbog izražene osetljivosti u stalnom riziku da i najmanji stres ugrozi njihovu stabilnost. Rezilijentnost nije nešto sa čim se rađamo, već je moguće razvijati.

Kako se boriti sa stresom?

Ljudi se često jave ili traže pomoć kad se pojave neke fizičke smetnje ili dobije dijagnozu nekog psihosomatskog oboljenja, pa budu informisani od strane lekara da bi bilo dobro da promene način života, da za sebe odaberu neku aktivnost koja će im pomoći da se oslobode stresa. To mogu biti psihoterapija, fizička aktivnost, relaksacija, šetnja, neki hobi...

Možemo da prepoznamo i razumemo ponašanja kojima mi odgovaramo na stresne situacije, jer tako pružamo sebi priliku da promišljamo i preispitujemo svoje mogućnosti i snage kako bi vremenom pronašli najbolje rešenje u datoj stresnoj situaciji. Svako može da pogreši, da bude slab, neuspešan, ali to ne umanjuje vrednost njegove ličnosti. A svaka stresna situacija može nam dati priliku za rast i razvoj.

Možemo se zapitati šta je to pozitivno u datoj situaciji koja nas opterećuje, pa razmisliti šta se može naučiti iz toga. Tako uz nešto napora, ali i strpljenja možemo steći iskustva koja će doprineti efikasnom rešavanju problema sa kojima ćemo se susretati i u budućnosti.

Aleksandra Bajić