Telesna psihoterapija - koncept, tehnike i ciljevi
Telesna psihoterapija je jedna od priznatih psihoterapijskih modaliteta, koja se primenjuje kako u svetu, tako i kod nas, a od ostalih psihoterapijskih modaliteta odvaja je jer uključuje rad sa telom. Rad sa telom podrazumeva da je psihoterapeut fokusiran na držanje klijenta, na položaj njegovog tela u prostoru, na pokrete očiju, mimiku, gestikulaciju, kao i tempo disanja i svih telesnih pokreta, što su sve važni podaci u radu telesnog terapeuta jer govore o potencijalnim konfliktima, blokadama. Sve pomenuto jesu važne informacije koje će efikasnije pomoći terapeutu da usmeri savetovanje i psihoterapiju. Pored verbalnih, koriste se i pomenuti neverbalni kanali komunikacije.
Začeci Telesne psihoterapije
Osnivačem telesne psihoterapije smatra se austrijski psihijatar Vilhelm Rajh, tada pre svega psihoanalitičar i Frojdov učenik. Rajhov doprinos ogleda se u drugačijem pristupu psihoterapiji. Nije bio zadovoljan tadašnjom psihoanalitičkom doktrinom i stanovištem da je uvid ono što je dovoljno za promenu, jer je primetio da sam uvid nije bio dovoljan za delanje klijenata. Počinje da primećuje i dovodi u vezu promene u telu sa problemima zbog kojih se klijenti javljaju, primećuje da imaju funkciju u potiskivanju emocija, te tako zaključuje da klijenti koji potiskuju emocije – ograničavaju disanje (dišu plitko, otežano, nepravilno) i primećuju kod sebe mišićne tenzije. Sve to rade u cilju suzbijanja neprijatnih osećanja. Tako rad i oslobađanje od simptoma biva fokusiran na dodir, masažu, smanjenje bola i napetosti, ali i korigovanje disanja, nakon čega sponatano dolazi i do oslobađanja emocija koje su bile blokirane.
Termin koji Rajh uvodi – mišićni oklop – označava mišićne tenzije koje ljudi proizvode kako bi suzbili emocije, što predstavlja ekvivalent oklopu koji klijent oseća na psihičkom polju gde se koristi mehanizmima odbrane kako bi potisnuo svoja osećanja.
Razrađujući dalje svoje koncepte osniva nov psihoterapijski pravac koji se naziva prvobitno "vegetoterapija", a potom "telesna psihoterapija".
Koncept Telesne psihoterpaije
Kada bismo tumačenje jedne psihoterapijske škole sažeto predstavili kroz nekoliko rečenica to bi izgledalo ovako: kada se rodimo bivamo slobodni i postupamo bez ikakvog ograničenja, međutim negde oko druge godine dete počinje da se susreće sa zabranama, pravilima, ali i kaznama za neko svoje ponašanje. Počinje da se upoznaje sa normama i socijalno poželjnim ponašanjem. Usvajanje ovih normi za dete koje je pre toga bilo slobodno predstavlja određeni stres, predstavlja frustraciju i od deteta se očekuje da “upakuje” svoje emocije i usvoji adekvatno ponašanje. Na taj način njegova energija biva sputana, a represija autentičnih osećanja se ogleda kako na mentalnom, tako i na telesnom planu, i tako u stvari nastaju nepravilo disanje i mišićna tenzija, produkti potiskivanja.
Ciljevi Telesne psihoterapije
Nakon već razvijenih simptoma, nakon sputavanja energije i emocija, cilj Telesne psihoterapije jeste oslobađanje zakočene životne energije otklanjanjem blokova (mišićnih i disajnih), uz ispoljavanje emocija, ali i razvijanje kapaciteta za doživljavanje osećanja sreće, ljubavi, spontanosti, kapaciteta za uživanje u seksualnosti. Dok potiskujemo neprijatna osećanja, strah, bes, ljutnju, zabrinutost, mi istovremeno uskraćujemo sebi šansu i za osećanje prijatnih osećanja kao što su ljubav, radost, sreća, te je zato cilj psihoterapije razvijanje kapaciteta za doživljaj i prijatnih i neprijatnih osećanja.
Tehnike Telesne psihoterapije
U telesnoj psihoterapiji postoje razne tehnike za oslobađanje telesnih blokada i povećanje telesne svesnosti (svesti o telesnim senzacijama, načina na koje naše telo reaguje na stres, emocije). Neke od tih tehnika su lagane (kao što su dodir, neke od tehnika masaže, aktivacija pojedinih mišića, vođene fantazije, rad sa zvukovima), dok su neke intenzivnije (tehnike putem kojih se mogu direktno isprovocirati afektivna pražnjenja i izražavanja dubokih osećanja). Koje će tehnike terapeut primeniti u radu sa datim klijentom zavisi od specifičnosti samog klijenta i njegove karakterno-telesne strukture, ali i faze psihoterapijskog procesa u kojoj se klijent trenutno nalazi.
Polje primene
Telesna psihoterapija je veoma efikasna u radu sa osobama koje pate od psihosomatskih tegoba, osoba koje imaju problem sa izražavanjem osećanja. Telesna psihoterapija bi trebalo da bude terapija izbora kod osoba koje pate od dugogodišnjih hroničnih mišićnih tenzija koje su posledica nagomilanog stresa. Pored toga, značajno dobre rezultate vidimo kod osoba koje su preživele različita traumatska iskustva, ali i onih koje pate od seksualnih disfunkcija. Pored svega navedenog, Telesna psihoterapija je efikasna i kod ljudi koji žele da se razvijaju, da unaprede kvalitet svog života, ali i ostvare veći kontakt sa svojim telom i senzacijama u njemu.
Zaključak
Kao što smo iz teksta videli – Telesna psihoterapiija bavi se razrešavanjem telesnog oklopa, omogućava čoveku da uvidi na koji način blokira energiju, i samim tim svoje emocije, ali istovremeno mu daje načine da se oslobodi takvog obrasca, omogućava mu da u bezbednom okruženju oseti neprijate emocije, možda i po prvi put, ali i da razvije kapacitet za doživljavanje prijatnih osećanja. Telesna psihoterapija omogućava klijentu da razvije osećaj samokontole u situacijama u kojima mu je to neophodno, ali i da živi slobodno i nesputano kada je to moguće. Kroz psihoterapijski proces uči da prevazilazi nedaće na adekvatan način, da razvija kapacitete za autentičan život, ali i da povećava doživljaj lične efikasnosti u borbi sa nedaćama i situacijama koje su ga do tada nadjačavale.
Anđela Lekov
