REBT terapija
Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija (REBT) je terapija koja svoje korene vuče iz sredine prošlog veka. Njen osnivač, Albert Elis, u to vreme psihoanalitičar, bio je nezadovoljan efikasnošću psihoanalize, te se odlučio za radikalno drugačiji pristup.
Prihvatajući ideju drevnih filozofa da psihičke poremećaje ne izazivaju sami negativni događaji, već naš odnos prema tim događajima, Albert Elis osniva Racionalnu terapiju. Želeći da naglasi i druge, podjednako važne, aspekte svoje terapije, on vremenom menja nazive da bi se na kraju ustalio ovaj sadašnji.
Važna razlika u odnosu na klasičnu psihoanalizu je ta što REBT ne stavlja naglasak na to kada i kako je poremećaj nastao (mada se i time, svakako, može baviti), već zbog čega se taj poremećaj održava i traje. U REBT-u se postavlja pitanje: Zašto različiti ljudi reaguju toliko različito na veoma slične ili iste događaje? Zašto jedna osoba nakon kraćeg perioda tugovanja preboli raskid dok je druga osoba, koja je istu stvar doživela, mesecima posle konstantno depresivna? REBT kaže da su naša ekstremna osećanja u najvećoj meri posledica pogrešnog gledanja na događaje koji su se zbili. REBT-ovskim rečnikom govoreći: imamo iracionalna uverenja o tim događajima.
Zadatak terapeuta jeste da iracionalna uverenja otkrije, zatim da poduči klijenta kako da ih ospori (da pokaže zbog čega su nužno pogrešna) i da na kraju pomogne klijentu u izgradnji racionalnih uverenja.
REBT terapija, kako izgleda i ABC model
Ideju da nas ne uznemiravaju događaji po sebi već naše poimanje istih, Albert Elis je predstavio pomoću ABC sheme. Kada nam se zgodi kakav značajan događaj, koji se u REBT-u naziva aktivirajući događaj i obeležava se slovom A (od engleskih reči: Activating event), mi na njega reagujemo. Naša reakcija (ili REBT-ovski rečeno: posledica) je označena slovom C (od engleske reči: Consequence). Kao što je gore navedeno, kakvog će kvaliteta biti C, ne zavisi od događaja A. Ono zavisi od toga da li je naše uverenje B (od engleske reči: Belief), racionalno ili je iracionalno. U gornjem primeru, prva osoba ima racionalno uverenje, dok druga ima iracionalno uverenje u vezi s raskidom.
Ako bismo želeli u što manje reči da predstavimo REBT, rekli bismo da se cilj na ovoj terapiji postiže tako što se klijent uči kako da samoosujećujuća razmišljanja (iracionalna uverenja) odbaci i izgradi samounapređujuća razmišljanja (racionalna uverenja).
Kao što možemo videti, cilj terapije nije da odagna bol (koja je neodvojiva od života) ili da čoveka učini neosetljivim. Cilj terapije je da pomogne čoveku da, uprkos boli koja ga tišti, nastavi uspešno da funkcioniše. Cilj terapije je da omogući da se proces isceljenja odvija nesmetano.
Iako su individualne razlike u radu terapeuta značajne, možemo reći da je REBT terapeut, generalno, direktivan, aktivan i sučeljavajući. Iako se poštuje tempo rada koji klijentu odgovara, traži se od njega da se aktivno hvata u koštac sa svojim nefunkcionalnim ponašanjima, razmišljanjima i osećanjima. Još jedna karakteristika REBT-a je ta što se rad ne završava sa završetkom seanse jer se (po pravilu češće nego u drugim pravcima) zadaju domaći zadaci koji imaju za cilj da dovedu što pre i što temeljnije do pozitivnih promena.
Vladimir Jovanović
