Osnovni principi transakcione analize
Transakciona analiza je jedan od načina razumevanja čovekove ličnosti. Ona je delo američkog psihijatra Erika Berna koji se obrazovao za psihoanalitičara ali se razočarao u njene metode i poželeo je da vodi terapiju u kojoj će postojati ravnopravan odnos između terapeuta i klijenta. Njen naziv vodi poreklo od reči „transakcija‟ koja označava razmenu poruka između dve ili više osoba. Otuda transakciona analiza polazi od pretpostavke da ćemo analizirajući ljudsku komunikaciju steći uvid u to kako ljudi funkcionišu.
Tri osnovna filozofska principa na kojima počiva transakciona analiza su:
1. Svi ljudi su ok.
Važno je da se ovaj princip ne posmatra kao neka prazna fraza, kao nešto što ljudi često izgovaraju ne razmišljajući o sadržaju. Suština ove ideje je da ste vi – bez obzira kakvim se poslom bavite i šta generalno radite u životu; bez obzira na to o čemu razmišljate i koje sve vrste emocija osećate – vredna osoba. I to je temeljna činjenica. Vi ste posebni. Svako je poseban. Svi smo podjednako važni. Iz ovog principa direktno proizilazi i odnos između terapeuta i klijenta. Mi smo ravnopravni. Prevazilaženje teškoća u svakodnevnom životu i potpuni oporavak vaše ličnosti je nešto za šta smo oboje odgovorni. Kako bismo imali jasan put pred sobom, u TA se na početku terapije formuliše ugovor gde se klijent i terapeut dogovaraju o zajedničkom cilju rada, i dele odgovornost za psihoterapijski proces kao i za njegov krajnji ishod.
2. Svako je u stanju da misli.
To znači da je svako suštinski u stanju da shvati šta želi i kako da to što želi i ostvari. Terapeut nije neko ko donosi bilo kakve odluke umesto vas. Uloga terapeuta je da vam daje podršku i bude vam vodič u tome, ali niko osim vas ne može da donosi odluke. Vi živite svoj život i znate šta je najbolje za vas. Mnogi klijenti se na početku terapije ne osećaju tako. Neki su zbunjeni i nesigurni te očekuju da se njihovi problemi rešavaju tako što će im terapeut reći šta da urade. Međutim, na terapeuta više treba gledati kao na neku vrstu ‘lampe u mračnom hodniku’ koja osvetljava određene kutke i pomaže osobi koja luta da sa većom sigurnošću korača. Ali, svaki korak je na kraju odluka onog ko korača.
3. Ljudi su kovači svoje sreće i imaju moć da promene svoje odluke kad god to požele.
Dakle, naš život je posledica niza odluka. Ako je stanje u kome se trenutno nalazimo, a kojim smo nezadovoljni, posledica odluka koje smo prethodno doneli, treba da budemo svesni da promenom odluka možemo vremenom da promenimo i samo to stanje. Prethodne odluke koje su se pokazale kao nekorisne nas ne obavezuju da im iz bilo kog razloga ostanemo verni i nastavimo da budemo nezadovoljni svojim životom. Imamo mogućnost izbora. To na prvi pogled lako zvuči, ali, naravno, nije uvek tako. Važno je na početku praviti male korake, postizati male promene, a onda vremenom doći i do onih većih. Na tom putu postoje prepreke. Način njihovog savladavanja neće uvek biti isti. Nekada će biti potrebno da ih srušimo, nekada da ih zaobiđemo, a nekada ćemo – kada budemo sagledali situaciju iz drugačijeg ugla – shvatiti da prepreka koja nam je na prvi pogled izgledala strašno zapravo i ne postoji.
Darja Pačevski