Geštalt terapija - cilj, tehnike i koncepti

Geštalt je nemačka reč koja znači celina, konfiguracija. Ovaj termin označava i poseban oblik psihoterapije koju je osnovao Frederik S. Perls. U Geštalt terapiji fokus je na “sada i ovde”, sadašnju, tekuću situaciju koja uključuje interakcije između klijenta i terapeuta u individualnoj psihoterapiji ili interakcije između više ljudi u grupnoj psihoterapiji. Dakle, fokus nije na intrapsihičkom (izolovanim događajima koji se dešavaju unutar individue), već na posmatranju interakcija, onoga što se dešava “između” terapeuta i klijenta u datom trenutku.

Geštalt je iskustvena terapija u kojoj se umesto samog pričanja o situacijama koje su se dešavale u prošlosti, klijenti ohrabruju da ih dožive kroz ponovno odigravanja. Kroz ovaj proces, klijent postaje svestan svojih šema i ponašanja. U Geštalt terapiji se veruje da mnogi ljudi razviju mentalne teškoće i simptome zato što imaju ograničenu svesnost o svojim telesnim senzacijama, emocijama i o svom okruženju.

Cilj psihoterapijskog procesa

Svesnost o tome šta se dešava u nama i oko nas i predstavlja krajnji cilj svih istraživanja u procesu Geštalt psihoterapije. Ovim dolazimo i do preuzimanja odgovornosti, jedne od glavnih odrednica Geštalt terapije. Naime, svesnost o onom što se dešava nam daje mogućnost da biramo i time postajemo odgovorni, kako za sebe, tako i za posledice koje naše aktivnosti imaju. Na primer, umesto da raspravljate o tome zašto se nešto dogodilo u prošlosti, terapeut će pozvati klijenta da ponovo odigra trenutak i razgovara o tome kako se trenutno oseća. Drugim rečima, cilj je da klijent svoja osećanja doživi, umesto da o njima samo govori. Geštalt terapeut će često postaviti pitanja poput: “Šta se dešava u ovom trenutku?“ ili „Kako se sada osećaš zbog ovoga?“. Svrha postizanja veće svesnosti o sebi i svojim čulima i jeste da preuzmemo više odgovornosti, prihvatimo posledice svog ponašanja i naučimo da zadovoljimo svoje potrebe uz poštovanje potreba drugih.

Tehnike Geštalt terapije

Karakteristično i za Geštalt psihoterapiju je često rad na snovima, vođenom fantazijom, igranjem uloga, konfrontacijom i drugim tehnikama koje mogu pomoći da se prošle i sadašnje borbe ožive u terapijskom okruženju.

Specifičnost tehnika u Geštalt terapiji se ogleda u tome da se one koriste radije za razumevanje i povećanje svesnosti, a ne za direktnu promenu ponašanja. Dakle, više imaju formu eksperimenta koji nema unapred određene ciljeve. Ovakva upotreba tehnika predstavlja odraz paradoksalne teorije promene, koncepta u Geštalt psihoterapiji koji nas navodi da „postanemo ono što jesmo“ pre nego da sebe menjamo u skladu sa nekim zamišljenim ciljem.

Prazna stolica

Ova tehnika podrazumeva da klijent sedi ispred prazne stolice dok ga terapeut ohrabruje da zamisli drugu osobu ili neki deo sebe (npr. kritički nastrojen ili ljutit deo sebe) kako sedi na praznoj stolici. Zatim klijent ulazi u dijalog sa onim koga su zamislili na praznoj stolici. Ova tehnika nam može pomoći da postanemo svesniji celokupne situacije u kojoj se nalazimo, kao i delova sopstvenog selfa koje smo potisnuli.

Govor tela

Tokom seanse Geštalt terapeut obraća pažnju na klijentov govor tela poput pokreta ruku, gesture i izraza lica. Terapeut će često izneti svoje opservacije i pitati klijenta šta se dešava sa njim u tom trenutku. Na primer, terapeut može reći: “Primetio sam da dok govoriš o ovome nervozno pokrećeš nogu. Šta misliš šta bi taj pokret rekao da ima glas?”. Ova tehnika može da pomogne klijentu da postane svesniji šta radi i kakvo to značenje za njega ima.

Pojačavanje

Pored davanja glasa govoru tela, terapeut može tražiti od klijenta da pojača pokret koji je napravio ili da ga ponovi nekoliko puta tokom seanse. Ovo može biti posebno korisno ako je klijentu teško da pronađe reči kojima bi objasnio ono šta se dešava u tom trenutku. Ovo klijente čini svesnijim emocija vezanih za ponašanje i povećava njihovu svest o neposrednim iskustvima.

“Ja govor”

Geštalt terapija obraća veliku pažnju i na način koji klijenti govore. Kako se klijenti podstiču da prihvate odgovornost za svoje postupke, oni uče da koriste jezik koji odražava stav prihvatanja svojih doživljaja, umesto da se fokusira na druge i spoljna iskustva. Klijenti se podstiču da koriste 'ja' govor. Na primer, umesto da kažu „Ti si me rastužio“, mogli bi da kažu „Osećam se tužno“.

Neki od koncepata Geštalt terapije

Fokus na „sada i ovde“

Ovakva orijentacija je u kontrastu sa nekim drugim terapijskim pravcima koji gledaju u prošlost, u nepoznato i možda nespoznatljivo. Umesto analize klijentove prošlosti, terapeut na osnovu onoga što se dešava na seansi u „ovde i sada“ donosi zaključke i interpretacije o klijentovim teškoćama i šemama. Npr. klijenti koji su doživeli u prošlosti traume, napuštanja ili neki vid zlostavljanja mogu neke postupke terapeuta protumačiti kao odbacujuće i povređujuće i mogu imati strah da će ih terapeut napustiti. Dakle, sve ono što se događa u “sada i ovde” na seansi oslikava ono što se klijentu događa i sa drugim ljudima.

Kreativne adaptacije

Ovaj koncept nas poziva da na patologiju gledamo kao na adaptaciju organizma na dato okruženje. Naime, današnji disfunkcionalni obrasci, simptomi i šabloni klijenata predstavljaju adaptaciju na neke događaje iz prošlosti i izraz su njegovih kreativnih potencijala i jedinstvenosti. Iako smo svesni da danas ti isti obrasci znatno ograničavaju klijenta na različite načine i remete mu kvalitet života, oni su u prošlosti pomagali kljentu da „preživi“ u svom okruženju. S toga će se Geštalt terapeut često zapitati, gde je današnje naizgled štetno ponašanje klijenta imalo, ili i dan-danas ima funkciju u životu?

Fiksirani Geštalt

Gore pomenuta kreativna prilagođavanja mogu postati rigidna, „fiksirana“ i na taj način više ne služe potrebama individue i okruženja, već ograničavaju spektar funkcionisanja i smanjuju fleksibilnost i dostupnost različitih odgovora na okruženje i na taj način osiromašuju kontakt sa okruženjem. Dakle, ono što je nekada bilo adaptivno u određenim okolnostima i osobi omogućavalo da „preživi“, sada više nema tu funkciju, već je postalo fiksirani Geštalt i onemogućava organizam da postupa u skladu sa svojim trenutnim potrebama, a njegovo ponašanje predstavlja fiksirane obrasce, koji prouzrokuju patnju.

Horizontalni odnos

Glavna specifičnost Geštalt terapije ogleda se u principu po kome su terapeut i klijent u horizontalnom odnosu i predstavljaju jednake partnere u terapijskom procesu, gde je fokus na onom što se dešava u njihovom odnosu, između klijenta i terapeuta, dok terapeut ne zauzima poziciju eksperta koji radi „na“ klijentu. Za kraj ostaje nada da sad, nakon osvrta na koncepte, istorijat, tehnike, ali i druge specifičnosti možete da doživite Geštalt psihoterapiju i lakše odlučite da li je baš ovaj modalitet nešto što mislite da bi odgovorilo na vaše potrebe i želje.

Ana Anđelković