7 životnih ciklusa

Teorija životnih ciklusa govori nam o tome da se naš razvoj tokom života ne odvija haotično i nepredvidivim tokom, već da svi ljudi na planeti prolaze kroz iste cikluse tokom istih razvojnih perioda. Bez obzira na način odrastanja, poreklo, mesto u kome odrastamo, boju kože ili bilo koje druge individualne razlike, svi ćemo proći kroz istih sedam faza razvoja, koje počinju rođenjem, a završavaju se kada i naš život. U detinjstvu se te faze smenjuju očiglednije, sa jasnijim obrisima, kao što su i naš rast i razvoj najopipljiviji do odraslog doba. Kada jednom završimo ceo razvojni ciklus koji se sastoji od 7 faza, rast i razvoj možda staju u fizičkom smislu, ali se psihološki nastavljaju. Tako i u odraslom dobu prolazimo kroz istih sedam faza, na manje ili više lienaran način.

Faze razvoja

• faza bivanja
• faza delanja
• faza razmišljanja
• faza pronalaženja identiteta
• faza ovladavana veštinamama
• fazaregeneracije
• faza recikliranja

Faza bivanja

Faza bivanja, ili postojanja jeste faza koja počinje rođenjem i traje do šestog meseca. U ovoj fazi bebi su potrebni fizička i emocionalna prisutnost i toplina, mnogo pažnje, nežnosti i ljubavi. Beba želi da bude sita, zbrinuta. Pošto nema razvijene kapacitete da se brine o sebi, potrebno joj je da može da se osloni na staratelje da će se pobrinuti za sve njene potrebe. Ukoliko beba u ovoj fazi dobije dovoljno dobru negu, ona zaključuje da je u redu da postoji, da ima potrebe. Prevedeno na jezik odraslog doba, osoba koja je uspešno prošla kroz ovu fazu raste dalje sa osećanjem da je dobrodošla na svet, da je njeno postojanje samo po sebi vredno.

U odraslom dobu možemo ponovo ući u ovu fazu u situacijama:

• Kada smo jako iscrpljeni, povređeni, ranjivi, bolesni ili pod velikim stresom
• Kada prolazimo kroz intenzivne i velike promene
• Kada izgubimo blisku, dragu osobu
• Kada dobijemo dete, ili u trudnoći
• Kada smo na početku nekog novog procesa (posla, odnosa).

Simptomi koji mogu ukazivati na to da smo ponovo ušli u ovu fazu su povećana potreba za snom, hranom. Odjednom možemo poželeti da ne radimo baš ništa, da samo odmaramo a da se neko drugi pobrine za nas. Ovo je faza hibernacije, pripreme za skok u razvoju. U ovom periodu potrebna nam je dozvola da je ok da ništa ne radimo, da se odmorimo, da samo postojimo.

Faza delanja

U drugoj razvojnoj fazi kroz koju prvi put prolazimo između šestog i osamnaestog meseca, beba počinje da istražuje svet oko sobe. Budi se primarna radoznalost i dete želi da dodirne, pomiriše, vidi, oseti sve te nove sadržaje koje otrkiva po prvi put. Beba će u ovoj fazi sve želeti da stavi u usta, za nju je to način istraživanja. Savladava sve više načina kretanja i postaje samostalnija. Svet je u ovoj fazi neviđeno uzbudljivo mesto.

Kao odrasle osobe, u ovu fazu ponovo ulazimo kada:

• se nađemo u novom fizičkom okruženju (preseljenje, novi stan ili nova država)
• učimo da savladavamo novu veštinu kao što su muzika ili jezik,
• uspostavljamo novi nivo samostalnosti
• negujemo malo dete tog uzrasta.

Znaci koju mogu ukazati da smo u ovoj fazi su slabiji fokus, želja da se ne bavimo ciljevima, odbojna nam je ideja o pravljenu planova. Potrebna nam je dozvola da samo istražujemo i eksperimentišemo, da pratimo svoju intuiciju. Potrebno nam je da imamo nekog ko stoji iza nas dok ponovo “učimo kroz igru”.

Faza mišljenja

Treća razvojna faza, faza mišljenja prvi put se odvija između osamnaestog meseca i treće godine. Ovo je faza kada dete počinje da govori ne, testira granice svog uticaja na druge, počinje da razlikuje svoje od tuđeg, može postati posesivno, buntovno. U ovoj fazi dete otkriva svoju volju, ovladava novim misaonim procesima i želi da se izdvoji kao individua, da bude jedinstveno. Ovo je takođe i faza kada učimo o svojim ličnim granicama.

U odraslom dobu, ulazimo u ovu fazu kada:

• raskidimo značajan emotivni odnos (sa ljubavnikom, bračnim partnerom, mentorom, prijateljem)
• zauzumamo novu ličnu poziciju ili stav
• menjamo sporazume (dogovore)
• brinemo o detetu tog uzrasta

Kao odrasli, u ovoj fazi možemo osetiti snažan bunt i želju za promenom posla, partnera, okolnosti. Potrebna nam je dozvola da sami donesemo odluku bez osećanja krivice. Dozvola da napraivmo promenu, da izrazimo ljutnju, da postavimo nove granice u odnosima ili okolnostima.

Faza pronalaženja identiteta

U periodu između treće i šeste godine dete je u fazi pornalaženja identiteta. Okupirano je temama moći, eksperminetiše sa društvenim odnosima, uči da razvoji maštu od realnosti i da sagleda posledice svog ponašanja. Otkriva da je sposobno da utiče na druge, oseća potrebu da isproba šta sve može kako bi otkrilo ko je ono u svemu tome.

Odrasle osobe u ovu fazu ulaze kada:

• preuzimaju novu ulogu na poslu, u porodici ili drugom okruženju
• ulaze u novi odnos u porodici, na poslu ili drugom okruženju
• brinu o deci predškolskog uzrasta

Faza veštine

Između šeste i dvanaeste godine, dete uči mnošto različitih veština koje postaju deo njegovog identiteta - od plivanja, vožnje bicikle do savladavanja školskog gradiva. U svemu tome ima potrebu da proveri autoritete koji mu se nameću, da samo odluči da li će usvajati veštinu na način na koji mu se predlaže ili će pronaći svoj način. Uči da organizuje svoje vreme i obaveze, želi da nađe svoj način obavljanja stvari i često se buni protiv ustaljenih normi.

Kao odrasli u ovu fazu ulazimo kada:

• savladavmo nove veštine
• menjamo kulturu u kojoj živimo
• menjamo profesiju ili radno mesto
• smo roditelji detetu od šeste do dvanaeste godine

U ovoj fazi potrebna nam je dozvola da pravimo greške, da pronađemo svoj način funkcionisanja, da imamo svoje metode, svoje vrednosti.

Faza regeneracije

Ovo je faza koja se inače smatra i fazom adolescencije i traje od trinaeste do osamnaeste godina života. U ovoj fazi dolazi do integracije zaključaka iz svih prethodnih faza, dok se telo deteta istovremeno menja i razvija. Aktuelna su pitanja seksualnosti, seksualnog identiteta i autonomija. U ovoj fazi učimo kako da budemo odrasli, dok lagano to i postajemo.

Nakon adolesnecije, u fazu regeneracije možemo ponovo ući u periodima kada:

• razvijamo nove moralne vrednosti ili veštine
• se pripremamo da napustimo odnos, posao, dom, mesto stanovanja
• završavamo neki proces
• smo roditelji tinejdžera.

U ovoj fazi potrebna nam je dozvola da je u redu da budemo odgovorni za sebe, svoje mišljenje i ponašanje, da smemo da se odvojimo i budemo samostalni i svoji. Uz sve to, potrebno nam je da znamo da imamo gde da se vratimo.

Faza recikaže

Sa početkom odraslog doba, oko devetnaeste godine, ciklus razvoja se završava, imamo formiranu ličnost, nove komponente se neće uvoditi. Ova faza je faza u kojoj recikliramo sve što smo naučili iz prethodnih, dok istovremeno, kao potpuno nova ličnost pronalazimo svoje mesto u svetu. Osećamo potrebu da se povežemo sa ljudima od kojih možemo dobiti emotivnu pordršku.

Nesigurni smo i i ponekad ovu fazu doživaljvamo kao veliku krizu.

Odraslo doba

Dakle, nakon devetnaeste godine prvi ciklus razvoja je završen. Faze su do tada išle linearnim tokom, međutim u odraslom dobu, taj tok najčešće neće biti linearan. Možemo ponavaljati određene faze u skladu sa spoljšanjim okolnostima. Odgajanje deteta je najbolji primer za to, svaki detetov prolazak kroz određenu fazu pokrenuće i kod nas sve teme iz te faze.

Takođe, svaka razvojna faza sadrži u sebi zadatak ili lekciju koju manje ili više uspešno savladamo. Ukoliko razvojni zadatak ne bude ostvaren u jednoj fazi, suočićemo se sa istim izazovom u malo drugačijem obliku kada dođemo do iste faze u narednom razvojnom ciklusu.

Značaj teorije životnih ciklusa je u tome što nam pomaže da lociramo uzrok eventualnih problema sa kojima se suočavamo. Kada prepoznamo u kojoj razvojnoj fazi nismo dobili ono što nam je potrebno ili nismo dobili dovoljno onogo što nam je potrebno, možemo svesnije pristupiti aktuelnim problemima i lakše doći do rešenja i podrške kakva nam je potrebna.

Jasna Ani