Značaj motivacije u psihoterapiji

Ukoliko se odlučimo da krenemo na psihoterapiju jedan od bitnih činilaca je motivacija. Važno je da je sama osoba motivisana da potraži pomoć i da postoji problem na kome hoće da radi. Bitno je da je cilj lična promena, a ne promena drugih, kao i da postoji svesnost da se problemi koji godinama traju ne mogu rešiti brzo, za jedan ili nekoliko susreta.

Sa mojim klijentima ja to volim da proverim na samom početku rada, posle upoznavanja. I vrlo često se desi da motivi budu da udovolje drugima, da promene druge ili nerealni ciljevi. Tako da će sad o njima biti malo više reči.

Udovoljiti drugima

Motiv kada se javimo na psihoterapiju da bismo udovoljili drugima, obično bliskim osobama, koje vide da mi imamo neki problem i tada one obično žele, mnogo više od nas, da potražimo pomoć. Ako se ne javimo samovoljno na psihoterapiju, nemamo dovoljno motivacije ni da govorimo o svojim problemima, kao ni da sa psihoterapeutom tražimo uzroke i postavljamo terapijske ciljeve. A ako se samoinicijativno javimo i potražimo pomoć, od samog početka smo spremni za rad na sebi i svojim problemima.

Promeniti druge

Još jedan pogrešan motiv javljanja na psihoterapiju. Osoba se javi da bi, na primer, naučila kako da pomogne nekom bliskom, ili kako bi promenila druge ljude u svom okruženju za koje smatra da imaju neki problem. Pre javljanja na psihoterapiju vrlo je važno da vidimo sa sobom da li je problem zbog koga se javljamo naš i da li ćemo ga mi rešavati, a svakako će nam biti drago ako promena u nama naposletku dovede i do promene kod drugih. Kada govorimo o psihoterapijskom procesu onda pre svega govorimo o radu na sebi i vlastitom pogledu na sebe, druge ljude i svet oko nas.

Nerealni ciljevi

Često očekivanje od psihoterapije bude da se problem koji traje godinama reši za jedan ili nekoliko susreta, odnosno razgovora sa psihoterapeutom. Ali u pitanju je proces, što znači da i oporavak, kao i sama promena traju. Na to ne možemo da utičemo. Ali ono na šta možemo je sadašnji trenutak u kome živimo, kao i način na koji razumemo svoju prošlost kako bismo sa njom mogli da živimo i sada i u budućnosti.

Promena je suština psihoterapije

Jedan od ciljeva psihoterapije može da bude i bolje upoznavanje sebe, ličnih snaga i slabosti, kao i postavljanje životnih ciljeva kako bismo znali u kom pravcu idemo i koliko dugo. Iako je promena suština psihoterapije važno je da znamo da smo mi ti koji imaju kontrolu i da smo mi ti koji delamo.

Tako da je preispitivanje lične motivacije za javljanje na psihoterapiju od velike važnosti za sam uspeh procesa psihoterapije.

Aleksandra Bajić