Kada je pravo vreme za psihoterapiju

Često mislimo da je psihoterapija potrebna samo osobama koje imaju nekih velikih i ozbiljnih problema, da je potrebno da naš problem postane veći i da samo tada imamo pravo da potražimo podršku. Započinjanje terapijskog procesa odlažemo mislima kao što su: “Ma što bih ja išao, moj problem je nevažan kada ga uporedim sa problemima sa kojima se ljudi suočavaju” ili nekim sličnim. Ali baš suprotno tome – ljudi koji dođu na psihoterapiju imaju probleme koje ima svako od nas. Oni se ni po čemu ne razlikuju, a u najvećem broju slučajeva zbog istog problema javio se veliki broj naših drugih klijenata.

Poznato nam je da u životu ima perioda kad smo zbunjeni, uplašeni, zabrinuti, usamljeni i ne znamo zašto je to tako. Tada uporno pokušavamo nešto da promenimo i shvatimo da smo se opet našli na istom mestu, kao i da ne pronalazimo adekvatno rešenje. Posle svega toga najčešće budemo umorni, sve nam deluje besmisleno, prazno – a psihoterapija daje tu mogućnost da u sigurnom okruženju istražimo naše brige i pronađemo rešenje koje do tada možda nismo primećivali.

Odlazak na psihoterapiju u našoj glavi može da izgleda strašno, te je moguće da upravo iz tog razloga previdimo ili zanemarimo neke od signala koje nam naše telo šalje u vidu razdražljivosti, umora, pospanosti, nervoze, glavobolje, nesanice. Međutim, sve to su samo znaci kojima nam telo komunicira da mu je nečega previše i kojima nam pokazuje da je vreme da malo više brinemo i o sebi.

Neki od znakova da nam je možda potrebna psihoterapija mogu biti:

• Osećaj da nešto nije u redu, a ne znamo tačno šta;
• Osećaj da smo pod pritiskom koji je veći od uobičajenog;
• Problemi sa koncentracijom, doživljaj da nismo produktivni;
• Svest da nešo želimo da promenimo, ali i strah jer ne znamo kako to da uradimo;
• Pojava telesnih simptoma za koje nema zdravstvenih razloga;
• Ponavljanje neprijatnih iskustava (u porodici, prijateljstvu, ljubavi, poslu...);
• Osećanje nezadovoljstva uz primetni pad raspoloženja;
• Osećaj da možemo više, ali to ne postižemo;

...ali i mnogi drugi simptomi!

Ako ste se prepoznali bar u jednoj od ovih rečenica, možda je pravo vreme za psihoterapiju. Jer svima nam je nekad, u nekom periodu života potrebna pomoć i podrška. Nekad jer smo samo umorni i dosta nam je svega, a nekada jer želimo razumevanje, mir i spokoj. Kroz proces psihoterapije to možete istražiti i otkriti neke nove mogućnosti. Sve to ne morate proživljavati sami, a možda i važnije je da nešto od toga objektivno i ne možete sami. Tu razgovor sa psihoterapeutom može biti lekovit. Cilj je kroz razgovor istražiti i sagledati datu situaciju iz različitih perspektiva, čime biste otkrili i osvestili zašto se ponašate na određeni način. Univerzalnog odgovora nema, kao ni opštevažećeg recepta za uspeh. Kroz psihoterapijski proces imaćete jedinstveni doživljaj, jer koliko god da se svi susrećemo sa sličnim izazovima, način na koji im pistupamo u rešavanju nije isti. Tako je i sam proces promene, kod svakog od nas drugačiji. Dakle, ne znači da je lak, brz, niti se događa preko noći, ali takođe ni ne znači da je nemoguć.

Psihoterapeut vam neće dati recept ili savet kako da se reši problem, šta da se radi ili kako da se dobro živi. Odluka o promeni je na klijentu, a psihoterapeut je tu da ga vodi kroz proces i pruži potrebnu sigurnost i podršku. Svaki i najmanji uspeh na tom putu je bitan, jer svi ti koraci koliko god da ih je, deo su celine, onog dugoročnog cilja ka kome zajedno idemo. Jer sam rad na sebi predstavlja vraćanje sebi, svojim pravim vrednostima, postizanju mira i celovitosti.

Aleksandra Bajić