Šta su panični napadi i zbog čega nastaju?

Trudim se da što manje idem liftom, što zbog negovanja sportskog duha, što zbog toga što može da te odvede u međusvetove kao u Murakamijevoj knjizi "Igraj igraj igraj".

Jutros sam ipak krenula liftom, imala sam puno toga da ponesem. Nešto je spor, neuobičajeno spor, šta ako se zaglavim...proletela mi je misao. Ulazim u lift, sve je ok, ali šta ako se zaglavim i ostanem bez vazduha, stiskam dugme i lift kreće. Razmišljam šta sve treba da uradim danas, hoću li stići, tek sad vidim fleku na košulji, hoću da se presvučem, kako je spor, ostaću bez vazduha. Malo se zatrese između spratova, zbog potpunijeg ugođaja. Znoje mi se dlanovi, srce jače lupa, da to je to ostaću zarobljena u liftu, ne mogu da dođem do vazduha, žmarci u prstima mi prolaze, ako ikada izađem živa iz ovog lifta, nikada više neću ići liftom.

Ovo je bio prikaz jednog blagog paničnog napada, počevši od toka misli, samozastrašujućih ideja, do fizioloških promena i fizičkih reakcija.

Panični napadi i panični poremećaj

Panični napadi su česta pojava kod ljudi, nekada su blaži, a nekada jači i remete svakodnevno funkcionisanje. Panični poremećaj se može dijagnostikovati kada su učestali panični napadi i kada osoba puno vremena strepi i iščekuje kada će biti sledeći panični napad.

Neki ljudi se sažive sa svojim paničnim napadima i uspevaju da izađu na kraj sa njima, dok drugi zbog paničnih napada izbegavaju neke situacije. Vrlo često osoba nalazi neku vezu između određene situacije i paničnog napada i onda izbegava tu situaciju.

Kako izgleda panični napad?

Panični napad je iznenadni doživljaj veoma jakog straha ili izrazite neprijatnosti u situaciji u kojoj se većina ljudi ne bi tako osećala. U toku paničnog napada mogu se javiti sledeći simptomi:

• Otežano disanje ili nedostatak vazduha
• Ubrzan rad srca ili lupanje srca
• Trnjenje ili žmarci u prstima
• Izmaglica, zamućen vid
• Vrtoglavica
• Preznojavanje
• Nesvestica
• Bol u grudima
• Vrući ili hladni talasi po telu
• Gušenje
• Potreba da se pobegne
• Suva usta
• Potreba da se odmah ide u toalet
• Napetost u mišićima
• Treperenje u stomaku ili muka
• Osećaj da ne možete da sakupite svoje misli ili da govorite
• Stah da ćete umreti, izgubiti kontrolu nad sobom, ili poludeti

Zašto se dešavaju panični napadi?

Retko je jedan uzrok paničnih napada, najčešće je prisutna kombinacija različitih faktora

1.Stres

Pre pojave paničnog napada, osoba je često pod pojačanim stresom. Šta sve može biti uzrok stresa: nedovoljno spavanje, nizak nivo šećera u krvi, iscrpljenost, preterano uzimanje alkoholnih pića ili droga, sukobi i svađe, teškoće u odnosima sa ljudima, materijalni problemi, smrt ili teška bolest bliske osobe, telesna bolest, napeta situacija na poslu.

2. Sklonost

Osoba može da ima urođenu sklonost za razvijanje paničnih napada, često su to nasledni faktori ili temperament, kao i traumatska iskustva u detinjstvu.

3. Hiperventilacija

Hiperventilacija se odnosi na disanje koje je previše brzo i plitko ili previše duboko i često, u svakom slučaju nepravilno disanje. Hiperventilacija dovodi do vrtoglavice, izmaglice, trnjenja u rukama i nogama, lupanja srca, stezanja ili bolova u predelu grudi. Do ovih simptoma dolazi zbog smanjene količine ugljendioksida u krvi.

4. Strah od straha

Strah od straha se odnosi na stalnu strepnju zbog mogućeg paničnog napada i samih simptoma paničnog napada. Osoba neprekidno živi u strahu od budućnosti, preokupirana paničnim napadima, čak i kada ih više nema.

5. Karakteristike ličnosti

Osobe sa čestim paničnim napadima, sklone su preteranoj brizi, što za sebe, što za druge. Plaše se bolesti ili da se nešto loše ne desi njima ili njihovoj porodici. Oni lako odustaju ili se povlače u situacijama kada ne ide sve onako kako su oni isplanirali.

Kada se doživi panični napad većina ljudi pokušava da ode ili da pobegne sa mesta gde se dogodio napad, u nadi da će da prestane. Traže pomoć od nekoga kako bi se obezbedili u slučaju da dožive srčani napad ili da polude.

Šta je u osnovi paničnih napada?

U osnovi paničnih napada je najčešće strah od smrti (od srčanog udara) ili strah od ludila. U svakom slučaju ono što ih objedinjuje je strah od gubitka kontrole. Važno je znati da od paničnog napada ne može da se umre, niti poludi. Osoba vremenom nauči da joj se neće ništa dogoditi tokom paničnog napada, ali ipak strepi da će naredni put biti onaj „najgori“.

Prvi panični napad će se zaista retko javiti kada je osoba opuštena, zadovoljna i smirena i nije izložena nikakvom stresu, zato ako se panični napad dogodi, važno je uraditi „proveru“ sa samim sobom, šta me to muči i koji bi sve bili potencijalni izvori stresa.

Da li postoji rešenje za panične napade?

Panični napadi, iako deluju kao da će nam zauvek smetati u našem normalnom funkcionisanju i čine da se osećamo izrazito neprijatno, ipak su rešivi. Na psihoterapiji se uče tehnike prevencije i smanjivanja paničnih napada, kao i mapiranje i razumevanje uzroka nastanka paničnih napada. Razumevanjem unutrašnje logike, ovaj nefunkcionalni sistem samozaštite se može preusmeriti u funkcionalnu i korisnu strategiju nošenja sa stresom.

Kako izgleda panični napad?

Panični napad je iznenadni doživljaj veoma jakog straha ili izrazite neprijatnosti u situaciji u kojoj se većina ljudi ne bi tako osećala. Vrlo često osoba nalazi neku vezu između određene situacije i paničnog napada i onda izbegava tu situaciju.

U toku paničnog napada mogu se javiti sledeći simptomi: otežano disanje ili nedostatak vazduha, ubrzan rad srca ili lupanje srca, trnjenje ili žmarci u prstima, izmaglica, zamućen vid, vrtoglavica, preznojavanje, nesvestica, bol u grudima, vrući ili hladni talasi po telu, gušenje, potreba da se pobegne, suva usta, potreba da se odmah ide u toalet, napetost u mišićima, treperenje u stomaku ili muka, osećaj da ne možete da sakupite svoje misli ili da govorite, stah da ćete umreti, izgubiti kontrolu nad sobom, ili poludeti.

Ivana Petrović