Život po tuđim merilima
Šta je život po tuđim merilima (people pleasing)?
Tendencija da se život živi u skladu sa očekivanjima drugih ili na takav način da se potrebe drugog uvek stavljaju iznad ličnih potreba, predstavlja adaptivnu reakciju osobe na rana isksutva. To znači da je u nekom, najčešće ranom, uzrastu osoba morala da se prilagodi na takav način da udovolji drugima, da bi zaslužila njihovu pažnju, ljubav ili prihvatanje.
Osobe kojima je ‘Udovolji drugima’ glavna poruka koju su usvojili, uglavnom razvijaju sledeće osobine, zavisno od toga na koji način su najbolje uspeli da zadovolje ovaj roditeljski imperativ:
- Izrazita servilnost i ljubaznost u komunikaciji sa drugima a naročito sa osobama na mestu autoriteta, i to čak i kada se ti drugi prema njima ne odnose nimalo ljubazno niti fer. Često na licu lebdi blagi, umilan osmeh.
- Ogromna teškoća da se kaže ne, ponekad do te mere da osoba razvije psihosomatsku reakciju kao način da nešto izbegne usled nemogućnosti da jasno, otvoreno i direktno kaže ne.
- Neke osobe razvijaju izrazitu adaptibilnost, takozvani kameleon efekat - spontano i intutivno preuzimaju onu ulogu koju im ljudi svesno ili nesvesno nameću u različitim okruženjima, pa tako recimo mogu u jednom društvu biti izrazito dinamični i vedri a u drugom suzdržani i sl. Paradokslano, uopšte ne izgledaju kao da se podređuju drugima a zapravo jako dobro igraju implicitno nametnute uloge u kojima se osećaju zarobljeno.
- Često postoji teškoća da se ljutnja doživi direktno i adekvatno ispolji. Osoba guta svoj bes i nezadovoljstvo, sklona je ‘skupljanju markica’, intelektualizira bes.
- Kada god osoba pokuša da stavi svoje potrebe na prvo mesto ima snažan osećaj krivice i ponekad poriv za samokažnjavanjem ili ima osećaj da će se dogoditi nešto strašno kao posledica.
- Ovakve osobe često preuzimaju roditeljsku ulogu u svom okruženju u smislu da podmiruju tuđe potrebe, tu su da saslušaju, razumeju, podrže, pritom delujući kao da nikada nemaju svojih problema čak i kada su potpuno preplavljeni.
Kako nastaje obrazac udovoljavanja drugima?
Porodična dinamika koja dovodi do usvajanja ovakvog uverenja može biti veoma različita. Neki obrasci sa kojima se često srećemo u praksi su:
- Izrazito kontrolišući roditelji koji ne prepoznaju detetove autentične potrebe, već mu nameću svoja očekivanja ne pružajući detetu, pritom, ni dovoljno podrške ni dovoljno razumevanja za njegov karakter niti razvojnu fazu. Dete reaguje tako što potpuno potisne svoje potrebe u nastojanju da udovolji roditeljima i postigne ono što se od njega očekuje ne bi li zaslužilo da se oseća dovoljno dobro, vredno, prihvatljivo, voljeno. Ovo su deca koja biraju škole i fakultete u skladu sa roditeljskim željama, rade poslove koje ne vole, ostvaruju uspeh koji prati osećaj praznine i često i ne znaju šta zapravo žele da rade i čime bi se bavili jer su jako rano bili primorani da se odreknu svoje autentičnosti.
- Nestabilno porodično okruženje u smislu da dete odrasta uz odrasle koji su emotivno preplavljeni, emocionalno nedostupni, oprhvani svojim problemima ili anksioznošću pa ne prepoznaju detetove potrebe, a ono se prilagođava tako što čita njihove emocionalne potrebe i trudi se da odgovori na njih. U ovakvim porodicama česta je inverzna simbioza - situacija kada dete preuzima roditeljsku ulogu i brine, teši, pruža podršku roditelju umesto da bude obrnuto. Roditelji su infantilni i dete bira da se pobrine za njih u nadi da će kada se ono pobrine za njih, oni moći da mu uzvrate i pobrinu se za njega. Ovi ljudi često preuzimaju spasilačku ulogu u kasnijim odnosima ponavljajući ovaj primarni scenario.
- Narcisoidni roditelji koji jako uslovljavaju svoju ljubav prema detetu i ono dobija vrlo jasnu poruku da samo ako im udovolji može biti vredno njihove ljubavi. Dete je direktno odbacivano svaki put kada bi izrazilo bilo kakvu potrebu pa donosi nedvosmislen zaključak da ne sme imati potrebe, da ne sme da oseća, da mora biti u službi narcističkih očekivanja svojih roditelja.
Postoji još beskrajno mnogo varijacija i različitih scenarija koji mogu dovesti do toga da dete usvoji puruku da mora udovoljiti drugima da bi bilo vredno ljubavi. U suštini, ovde se radi o tome da dete nije imalo šansu da namiri svoje potrebe na bilo koji drugi način, osim kroz udovoljavanje potrebama drugih.
Ovi ljudi mogu biti izrazito aktivni u raznim sferama u života, međutim kada se radi o tome da treba da se zauzmu za sebe, vlada ogromna pasivnost i mogu se osećati potpuno paralisano. Na somatskom nivou često imaju problema sa varenjem i različite stomačne tegobe. Takođe mogu imati problema sa grlom, a telesni stav je takav da su ramena najčešća ponizno nagnuta unapred, leđa blago kifotična. Često je prisutna i hronična anksioznost niskog intenziteta koje osobe uglavnom uopšte nije svesna već ima osećaj da ‘ne zna šta joj je’.
Kada nam se osobe sa ovakvim obrascem jave na terapiju to je najčešće jer osećaju ogromnu iscrpljenost i umor za koji nemaju objektivno objašnjenje. Dugogodišnje udovoljavanje drugima dovede ih do emocionalnog kolapsa, svojevrsnog emocionalnog burn out-a. Često je potrebno vreme da se, takoreći, vrate sebi, sete svojih autentičnih želja koje su napustili da bi udovoljili drugima.
U terapiji, dobijaju podršku da osećaju i ispoljavaju asertivno sva svoja osećanja, da prate svoj ritam, da intuiciju koja im je obično jako razvijena počnu da koriste kako bi zadovoljili svoje a ne tuđe potrebe. Obično ove osobe imaju veliki kapacitet za empatiju, odlično čitaju druge i često imaju visoke razvijene veštine komunikacije, ali ih ne koriste na takav način da pomognu sebi. U terapiji im pomažemo da osveste svoje kvalitete, da steknu osećaj lične vrednosti, povrate samopoštavanje i korak po korak krenu ka životu kakav žele za sebe.
