Narcisoidni poremećaj ličnosti - Vrste, simptomi i lečenje

Priča o Narcisu

Narcis je bio prekrasan mladić, sin bogova, koji je od rođenja bio izuzetno lep, i mnogi su se bogovi i ljudi zaljubljivali u njega. Jednog dana, kada je Narcis šetao šumom, susreo je nimfu koja se zaljubila u njega. Međutim, Narcis joj nije uzvratio, te je nimfa ostala odbačena i očajna. Uskoro nakon toga, Narcis se susreo sa svojom sudbinom. Dok je jednog dana prilazio izvoru vode, ugledao je svoj odraz u vodi i bio je toliko zapanjen svojom lepotom da se zaljubio u sebe. Tako je postao opsednut svojim odrazom pa je svakodnevno dolazio do izvora da bi se divio svom izgledu, te nije više mario za društvo drugih ljudi i bogova. Nakon nekog vremena, Narcis je shvatio da ne može živeti bez svog odraza i poželeo je da se ujedini s njim. Tako je jednog dana zaronio u vodu i utopio se, a na mestu gde je pao u vodu, izrastao je divan cvet koji je dobio ime narcis. Priča o Narcisu simbol je opsesivne ljubavi prema samome sebi i opasnost koju takva opsesija može doneti.

Šta je narcizam?

Narcistički poremećaj ličnosti (NPL) je mentalni poremećaj koji se dijagnostikuje na osnovu kriterijuma koje je postavio Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders (DSM-5). Ovaj poremećaj se karakteriše dugotrajnim obrascom grandioznosti, potrebe za divljenjem drugih i nedostatkom empatije. Ovaj obrazac ponašanja obično počinje da se razvija u ranom odraslom dobu i prisutan je u različitim kontekstima. Osobe sa NPL sebe smatraju posebni i očekuju da se okolina prema njima ponaša na poseban način i zahtevaju poseban tretman. Često mogu biti preokupirani fantazijama o neograničenom uspehu, moći, genijalnosti, lepoti i društvenom statusu. Često izgledaju atraktivno i šarmantno, imaju dobro adaptirano ponašanje i socijalni uspeh koji služi pribavljanju divljenja okoline. Za njih je karakterističan i nedostatak empatije, što se ogleda u nedostatku sposobnosti da se razumeju i prihvataju osećanja drugih ljudi, kao i u nedostatku saosećanja i razumevanja njihovih potreba. Mogu često osećati zavist prema drugima ili biti uvereni da drugi osećaju zavist prema njima. Uglavnom su arogantnog i nametljivog ponašanja. Pretežno su nestabilnog raspoloženja, a ljutnja i depresija se javljaju kao reakcija na povredu njihovog bazičnog krhkog samopouzdanja. Često kao sekundardne poremećaje razvijaju depresiju kao reakciju na narcističke povrede, anksioznost i panične napade i hipohondrijazu. Sa druge strane, psihoanalitička paradigma je iznedrila sveoubuhvatno objašnjenje narcizma koje naglašava ulogu iskustava u ranom detinjstvu u razvijanju ovog poremećaja.

Vrste narcisoidnosti i mehanizmi odbrane

Psihoanalitička teorija identifikuje dva tipa narcizma:

• primarni narcizam i
• sekundarni narcizam

Primarni narcizam se ovde odnosi na normalnu razvojnu fazu u kojoj dete ima iskustvo sopstvenog selfa kao centra sveta i koja je neophodna za dalji normalan razvoj.

Sa druge strane, sekundardni narcizam se odnosi na patološku formu narcizma, koja se razvija kao mehanizam odbrane od osećanja inferiornosti i nesigurnosti.

Psihoanalitička teorija takođe identifikuje niz psiholoških mehanizama koji leže u osnovi narcizma, uključujući projekciju, idealizaciju i devaluaciju.

• Projekcija: odnosi se na sklonost narcisoidnih pojedinaca da projektuju sopstvene mane i nesigurnosti na druge
• Idealizacija: uključuje preterano divljenje i dodvoravanje drugima
• Devaluacija: predstavlja omalovažavanje i devaluaciju drugih kao način da se poveća samopoštovanje narcisoidne osobe.

Kako danasnje drustvo doprinosi razvoju narcizma?

Na kraju, postoje mnogobrojna razmatranja o tome kako određena društvena zbivanja utiču na razvoj narcističke adaptacije ličnosti. Na primer, Krsistofrer Laš (Lasch, 1978) u svojoj knjizi "Kultura narcizma" identifikuje faktore koji doprinose tome. Neki od njih su degradacija tradicionalnih porodičnih struktura, čime individue postaju povišeno izolovane od zajednice i počinju da se fokusiraju prevashodno na sebe i svoje potrebe.

On takođe ističe porast masovnih medija i kulture popularnosti kao značajan faktor u širenju narcizma, čime individue više brinu o slici koju grade o sebi, nego o kontaktu sa drugima i svetom oko sebe. Poslednje, Lasch veruje da je porast self-help i terapijske kulture odraz dominantnih individualističkih vrednosti, čime dolazi do smanjivanja osećaja društvene odgovornosti. U skladu sa ovime, dolazi i do razmatranja hipoteze da su narcističke crte visoko adaptivne u današnjem kontekstu, kao i da li s obzirom da je narcizam postao "normalan" - normativan, uopšte ima smisla uvrstiti ga u klasifikaciju poremećaja.

Narcistična osoba u psihoterapijskom procesu

Kao i kod ostalih poremećaja ličnosti, i kod NPL je slučaj da na terapiju ne dolaze zbog svoje ličnosti već zbog sekundarnih problema koji su se razvili, u ovom slučaju najčešće depresije i napada panike. Na terapiju će se javiti uglavnom kada izgube neki od izvora narcističke gratifikacije, poput gubitka posla ili ljubavne veze, ili ukoliko neka od bliskih osoba na tome insistira. Dakle, u ovom slučaju na terapiji imamo osobu koja još uvek nije postala pacijent u pravom smislu te reči i ne smatra da je ona ta koja treba da se menja. Štaviše, oni mogu doživeti narcističku povredu i samim time što se obraćaju za pomoć. Ponekad mogu i navesti da su na terapiju došli samo zato što bi da rade na sebi ili zato što im je zanimljvo da vide kako psihoterapija funkcioniše.

Rad sa narcističnim pacijentom u psihoterapiji može biti izazovan kako za terapeuta, tako i za pacijenta. Jedna od glavnim karakteristika narcizma je i nepoverenje u odnose, što vrlo može uticati na razvijanje terapijskog saveza. Narcistične osobe često imaju probleme sa osećajem superiornosti, nerealnim očekivanjima i nedostatkom empatije za druge, što može otežati angažovanje u terapijskom radu. Kao terapeut, važno je da od samog početka terapijskog odnosa uspostavimo jasne granice i očekivanja sa narcisističnim pacijentom, a rad sa njima mora da uključujeo postavljanje jasnih granica za njihovo ponašanje i verovatno podsećanje na iste tokom procesa, ali i pomoć njima da prepoznaju uticaj svog ponašanja na druge i podsticanje da preuzmu odgovornost za svoje postupke.

Ana Anđelković