Digitalno nasilje - šta je i kako ga sprečiti?

3 minuta čitanja

Da li ste se nekada našli u situaciji da podelite neki svoj sadržaj na internetu i povodom toga dobijete uvredljive komentare neistomišljenika? Iz čista mira neko reši da vas omalovažava, vređa, ponižava, podeli neovlašćeno ili zloupotrebi vaš sadržaj na bilo koji način. Nažalost, mediji nam u poslednje vreme sve češće prenose ovakve ili još gore primere gde osobe koje su žrtve ove vrste nasilja prolaze kroz ozbiljne traume.

Šta je zapravo digitalno nasilje?

Digitalno nasilje je korišćenje (zloupotrebljavanje) digitalne tehnologije, s ciljem da se druga osoba uznemiri, povredi, ponizi i da joj se nanese šteta. Odvija se na društvenim mrežama, mobilnim telefonima, gejming platformama i aplikacijama za razmenu poruka. Najčešći oblici ove vrste nasilja su pretnje, uznemiravanje, ucenjivanje, zloupotreba tuđih ličnih podataka, fotografija ili video zapisa, seksualno zlostavljanje putem interneta, pravljenje i korišćenje lažnih profila, dečija pornografija, govor mržnje, kao i različite internet prevare.

Posledice po mentalno zdravlje

Nasilje – bilo da se dešava u digitalnom svetu ili ne, može ostaviti mnogobrojne posledice na žrtvu, na mentalnom, emocionalnom i fizičkom nivou. Može se javiti osećaj stida, straha za sopstvenu bezbednost, krivica, osećaj neadkvatnosti, uznemirenosti, ljutnje, gubitak volje i interesovanja za stvari u kojima ste uživali. Često se javlja gubitak sna, apetita, glavobolja i druge telesne senzacije. Može se javiti gubitak samopouzdanja, anksioznost i depresija. Ipak, uz dobru podršku bliskih ljudi, psihologa ili psihoterapeuta, sve ovo se može uspešno prevazići.

Ono što je jako važno da znate je da vi niste krivi za pretrpljeno nasilje kao i da niste vi isprovocirali nasilnika na takvo ponašanje. Ukoliko vam se dogodi ili se već dogodilo ovako nešto, nemojte ćutati, ohrabrite sebe da podelite sa nekim ko vam je blizak, u koga imate poverenja, bilo da su to roditelji, brat, sestra, prijatelji. Uvek će se naći neko ko je voljan da nam pomogne, ko će biti podrška u svakom trenutku i ko nas neće osuđivati.

Pored podrške bliskih ljudi, nasilje možete prijaviti i sledećim nadležnim službama:

  • Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na broj telefona 19833 koji je besplatan i anoniman.
  • Nacionalnoj platformi za prevenciju nasilja koja uključuje i decu: https://cuvamte.gov.rs/
  • Ili direktno nadležnim državnim institucijama: Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije na 011/3062000

Kako se možemo zaštititi od digitalnog nasilja?

Digitalna tehnologija je postala naša svakodnevnica i čini se, napreduje mnogo brže nego što mi to možemo ispratiti, pruža nam mnogo korisnih sadržaja, imamo pristup raznim informacijama, pomaže nam da se povezujemo i komuniciramo sa ljudima na drugom kraju sveta. Ali hajde da vidimo šta je to što mi možemo učiniti da izbegnemo onu drugu stranu medalje, da izbegnemo rizik da postanemo žrtve nasilja na internetu.

Pre svega, dobro razmislite koji sadržaj želite da delite na internetu, imajući u vidu da vaš sadržaj može biti zloupotrebljen. Svaka društvena mreža ima podešavanja privatnosti i ograničenja vidljivosti za ljude koje (ne)poznajete. Uvek možete prijaviti uvredljive i štetne komentare, poruke ili fotografije. Imate mogućnost da blokirate osobu koja vrši nasilje, tako da ne vide više vaš sadržaj i ne mogu vas kontaktirati. Postoje još mnoge opcije zaštite, informišite se blagovremeno. Svaka društvena platforma je dužna da reaguje kada nekog prijavite. Takođe, uvek se možete obratiti nekoj od gore navedenih institucija.

I ne zaboravimo svi zajedno da se u digitalnom svetu ponašamo kao i u stvarnom, moramo se sa poštovanjem odnositi prema drugima, bez obzira na to koliko su nam različita mišljenja, biti ljubazni i pažljivi u onome što kažemo ili podelimo, tako da ne nanesemo štetu bilo kome. Nije teško biti fin ni u digitalnom svetu. Međutim, neki ljudi se toga ne pridržavaju, te je ovo apel, ali i molba da društvenim mrežama i svim sadržajima na istim pristupate opreznije, kritički nastrojeni i uz promišljanje o gorepomenutim faktorima rizika.

Jelena Bojkovska