Stilovi emocionalnog vezivanja i partnerski odnosi

Kao što se svi među sobom razlikujemo, postoje i razlike u tome na koji način ostvarujemo odnose jedni sa drugima. Neki od nas odnose ostvaruju lakše i osete se sigurno u ispoljavanju ljubavi, dok drugi imaju osećaj nesigurnosti i osete strah od vezivanja. Na ostvarivanje odnosa u odraslom dobu može da utiče naš odnos sa roditeljima ili nama bliskim osobama iz detinjstva. Jer kroz odnose i interakciju sa njima formira se predstava o sebi, drugima i svetu, a taj model se može preneti i na odnose sa prijateljima, odnose na poslu ili na partnerske odnose.

Značaj prvih emocionalnih kontakata

Afektivna veza se formira na osnovu prvih emocionalnih kontakata deteta sa osobama iz svog okruženja. Obično ta osoba bude majka. Dete na osnovu tih prvih iskustava stiče sliku o sebi, kao vrednom poštovanja, ljubavi i svetu kao sigurnom ili nesigurnom mestu za život. Na formiranje slike o sebi utiče ponašanje bliskih osoba i njihova doslednost u odgovaranju na potrebe deteta. Ako se detetove potrebe ne razumeju pravilno i odgovor na njih bude neadekvatan dete će se osećati nevoljeno, nesigurno i nezadovoljno. Na taj način dete, na osnovu takvog iskustva, može dalje da razvija sliku o sebi i svetu, što kasnije proverava u kontaktu sa drugima i kroz odnose sa drugim ljudima.

Postoje 4 stila emocionalnog vezivanja:

IZBEGAVAJUĆI STIL EMOCIONALNOG VEZIVANJA - Osobe sa ovim stilom emocionalnog vezivanja imaju pozitivnu sliku o sebi, dok su drugi manje vredni. Takve osobe odrastale su u hladnijem okruženju, rano su naučile da same sebe umiruju i tako regulišu svoje emocije. Za sebe su tako stvorili kao neki štit koji ih čuva od bolnih iskustava koje po njima sa sobom nosi otvorenost pred drugima. Njima omiljeno ponašanje je izbegavanje jer se izbegavanjem ne dolazi u kontakt sa osećanjima. U emotivnim vezama sa ovim osobama teško je izgraditi bliskost jer beže od intimnosti i otvaranja. Imaju površne i kratke veze, deluju hladno i distancirano. Retko se zaljubljuju, a veze se često kreću iz sviđanja i prijateljstva. Retko ulaze u konflikte, a svoje nezadovoljstvo izražavaju pasivno-agresivno i kroz manipulaciju. Često umeju da budu ironični i sarkastični, pa ljudima u njihovom prisustvu bude neprijatno jer imaju osećaj da se ispod te njihove hladne fasade nešto krije. Oni sebi zabranjuju bliskost i oslanjaju se isključivo na sebe i sopstvene snage.

PREOKUPIRANI STIL EMOCIONALNOG VEZIVANJA - Osobe sa ovim stilom emocionalnog vezivanja imaju negativnu sliku o sebi, a pozitivnu o drugima. Kod ovog obrasca vezivanja dete je jako vezano za majku, ono pokušava na sve načine da skrene pažnju na sebe i da bude utešeno i zaštićeno. Kao deca ove osobe su naučile da postoji cena za ljubav i da oni moraju da se za ljubav i da bi bili voljeni bore. U detinjstvu na taj način što su bili bolešljivi ili odbijanjem hrane dobijali su pažnju, a kasnije simbiozom i kontrolom u odraslom dobu. U odraslom dobu za njih je ljubav sinonim za sigurnost. Zbog toga traže i potrebne su im garancije. U partneru često traže roditelja koji brine, traže predvidivost i stabilnost koja im je bila potrebna u detinjstvu. Kod njih postoji strah da će biti ostavljeni i imaju veliku potrebu za bliskošću, što može da uplaši njihove partnere. Stalno insistiraju na dokazivanju ljubavi, ponovo i ponovo (postavljanjem pitanja mnogo puta i tumačenjem ponašanja partnera kroz dokazivanje ljubavi). Mogu da preuveličavaju znakove nezainteresovanosti i nepristupačnosti partnera (ako se odmah ne javi na telefon, ako je umoran, rasejan, kasni, vidi se sa prijateljima, izbegava seks... to odmah znači da ima drugu/drugog ili sam mu/joj dosadio/la ). Insistiraju na pažnji (česti pozivi, pokloni) i svaki slobodan trenutak provode sa partnerom. Vrlo su ranjivi i iz te ranjivosti postaju agresivni i neprijateljski nastrojeni. U želji da budu voljeni, ovakvim ponašanjem teraju partnere od sebe. A svojim posesivnim ponašanjem mogu da ostvare svoj najveći strah, a to je da ih partner ostavi.

PREOKUPIRANO-IZBEGAVAJUĆI STIL EMOCIONALNOG VEZIVANJA - Osobe sa ovim stilom emocionalnog vezivanja imaju negativnu sliku i o sebi i o drugima. Potiču iz disfunkcionalnih porodica u kojima su bili zanemarivani ili zlostavljani. Nisu naučili kako da se nose sa teškoćama u životu. A njihova reakcija na strah od napuštanja je disocijacija. Disocijacija je mehanizam odbrane koji negira da postoji deo realnosti u kojoj nas onaj ko bi trebao da nas voli stalno povređuje. Osobe sa ovim stilom emocionalnog vezivanja žele vezu u nadi da će popraviti negativnu sliku o sebi. Negativna slika koju imaju o drugima sprečava ih da poveruju da se drugim ljudima može verovati i da je ljubav i njima dostupna. Žele da ih neko voli, ali i sama pomisao na bliskost sa drugim ljudima ih užasava, plaše se povređivanja. Ne znaju da pobegnu od svog straha, već su često preplavljeni, imaju burne i nagle promene raspoloženja. Plaše se napuštanja, a kada vide da je veza stabilna to mogu da dožive kao gušenje. Imaju nedovoljno razvijene socijalne i emocionalne veštine, pa im je teško da formiraju i zadrže stabilne odnose, kako prijateljske, tako i ljubavne.

SIGURAN STIL EMOCIONALNOG VEZIVANJA - Osobe sa ovim stilom emocionalnog vezivanja imaju pozitivnu sliku i o sebi i o drugima. Odrastale su u porodicama gde je postojala sigurnost i predvidivost. Porodica je bila sigurna baza iz koje je dete moglo da ode u svet, ali se u nju i vraćalo jer je bila mesto gde je bilo utešeno i prihvaćeno. Osobe sa ovim stilom vezivanja nisu preokupirane sa partnerom, ne brinu da li će biti ostavljeni ili da li će oni ostaviti partnera, već adekvatno reaguju na partnerove emocije, otvoreni su za rešavanje problema i veruju partneru. Konflikte rešavaju na konstruktivne načine, pouzdani su i na njih se partner može osloniti. Ovakve veze su dobra osnova za brak i formiranje porodice. U njima su oba partnera slobodna, a u isto vreme i voljena i povezana.

Retko koja osoba pripada samo jednom stilu, a i u okviru jednog stila osobe mogu da se razlikuju. Smatra se da su najbolje i najstabilnije veze one u kojima oba partnera pripadaju sigurnom obrascu vezivanja. Ali cilj priče nije da se istakne da je jedan stil bolji od drugog, već da mi sami dođemo do uvida u naš jedinstveni stil po pitanju vezivanja. Takođe bitno je da identifikujemo stilove vezivanja naših partnera, kako bivših, tako i sadašnjih ili potencijalnih partnera, kako bi otkrili svoje potrebe u odnosima, ali i osobe koje hoće ili neće moći da zadovolje naše. Što je dobar početak da bolje razumemo prvo sebe, a onda i druge.

Aleksandra Bajić