Relacione potrebe ljudi

Od samog rođenja, kvalitet emocionalne povezanosti mame i bebe (ili primarnog staratelja) od izuzetnog je značaja za formiranje ličnosti i građenje odnosa sa drugim ljudima kroz ceo život. U zavisnosti od toga koliko se dosledno, konzistentno i adekvatno odgovaralo na bebine potrebe, ona će razviti siguran ili nesiguran obrazac afektivne vezanosti. Obrazac afektivne vezanosti utiče na sve odnose tokom odrastanja, od prijateljstava, poslovnih relacija, pa do partnerskih i bračnih odnosa. Na obrazac afektivne vezanosti posebno utiče fizička dostupnost roditelja, emocionalna toplina, telesna nežnost, brižnost, pružanje zaštite i bezbednosti za dete. Ukoliko su ove potrebe na najranijem uzrastu bile zadovoljene i podržane, osobe osećaju sigurnost i zadovoljstvo u odnosima sa drugim ljudima. Ako su relacione potrebe deteta na bilo koji način zanemarivane, ako nije bilo dovoljno emocionalne topline, osoba će u odraslom dobu i dalje žudeti za onim što nije dobila na najranijem uzrastu. Relacione potrebe se smatraju komponentom ljudske žudnje za sigurnom povezanošću i empirijskim putem izdiferencirano je da ih ima osam. Svako ljudsko biće ima relacione potrebe, ako su one zadovoljene, osoba će se osećati sigurno u odnosu, ako nisu, osećaće se nesigurno.

Potreba za sigurnošću

U odnosu u kome postoji razumevanje, poštovanje, prihvatanje i međusobno uvažavanje osećanja i ranjivosti, moguće je razviti sigurnost i osećanje povezanosti. Roditelji koji, tokom njegovog odrastanja, uvažavaju detetove misli, osećanja, fantazije i želje, stvaraju uslove u kojima će ono osećati sigurnost u odnosu. Kada su u pitanju partnerske realacije, osobe koje se međusobno razumeju, prihvataju, poštuju telesne i psihološke granice osećaće sigurnost u vezi.

Potreba za vrednovanjem, afirmacijom i značajem u odnosu

Kako bi ova potreba bila zadovoljena potrebno je da osoba ima doživljaj da su njegove misli, ponašanja, osećanja ili fantazije značajni i da imaju smisla. Kada se detetu komunicira da je, na primer, pravljenje greške normalno tokom učenja, da je ubrzano lupanje srca uobičajeno kada se osećamo uplašeno, ali i da je važno da pospremi sobu, završi domaći zadatak kako bi razvilo odgovornost i disciplinu. Dok će do osećaja podržanosti i realacionog zadovoljstva u bračnim relacijama doći ukoliko postoji validiranje i uvažavanje doprinosa svakog partnera, njegovog odricanja, usluge, kao i ukoliko postoji prihvatanje da teškoće nečemu služe i primena konstruktivnog dijaloga,

Potreba za prihvatanjem od strane stabilne i pouzdane osobe

Detetu je potrebno da se ugleda i identifikuje sa osobom koja je mudra, hrabra i pametna kako bi kasnije moglo samo sebe da adekvatno štiti i vodi u teškim situacijama. Roditeljska fizička i emocionalna dostupnost, kapacitet za bliskost i mentalno zdravlje značajno doprinose detetovom doživljalju prihvaćenosti i sigurnosti. Partneri koji su tu jedni za druge, u trenucima kada osećaju snažnu tugu, ljutnju, razočaranost, frustriranost ili su suočeni sa nekim gubitkom, bolešću, nedostatkom podrške iz porodica porekla, osiguravaju doživljaj prihvaćenosti i razvijaju iz odnosa osećanje nade i sigurnost u pozitivan ishod.

Potreba za deljenjem iskustva

Roditelji koji dele primerena iskustva sa svojom decom, koji komuniciraju detetu da nije drugačije i čudno pružaju dovoljno prostora u odnosu da se dete oseti kao u svom jatu i razvije doživljaj pripadanja. Odrasli ljudi koji dele svoje krize, emotivno zahtevne periode života, ranjivosti, slična osećanja i fantazije sa drugim ljudima kreiraju odnos prihvatanja i međusobne pripadnosti. Samorazotkrivanje, sa kojim se osoba oseća dobro, pruža joj priliku da bude saslušana, dobije empatiju i smanji osećaj stida ili defektnosti zbog nekog ličnog iskustva.

Potreba za samodefinisanjem

Reč je o potrebi za izražavanjem posebnosti i njenim prihvatanjem od strane značajne osobe (roditelja, partnera ili partnerke, kolege, terapeuta). Svaka osoba ima svoj jedinstven identitet sa kojim se ljudi kroz odnos upoznaju, istražuju, reaguju dopadanjem ili nedopadanjem, ali ono što značajno utiče na kvalitet odnosa je otvorenost i prihvatanje različitosti. Samodefinisanje obuhvata različite aspekte ličnosti: fizički izgled, seksualnu orijentaciju, stil života, poslovnu opredeljenost, religioznost, način komunikacije i sl. Ono što pruža osećaj zadovoljstva u odnosu je prihvatanje tuđe jedinstvenosti i otvorenost uma za drugačije ljudske perspektive.

Potreba za uticajem

Ovde govorimo o ljudskoj potrebi za uticanjem na osećanja i ponašanja drugih ljudi. U svim odnosima, ono što razvija osećaj zadovoljstva povodom ove potrebe je pružanje saosećanja kada je neko tužan, zaštite kada je uplašen, uzimanje za ozbiljno kada je ljut ili pokazivanje entuzijazma kada je je neko srećan.

Potreba za inicijativom drugih

Ljudi imaju potrebu da značajni drugi iniciraju kontakt sa njima, čime se prepoznaje i potvrđuje njihov značaj. Kada se u odnosu inicira dijalog, kontakt, igra, prijateljstvo, seks, druženje, ili nešto poklanja, zadovoljava se ova relaciona potreba.

Potreba za pokazivanjem ljubavi

Radi se o potrebi za iskazivanjem zahvalnosti i činjenja nečega za drugu odraslu osobu ili dete. Angažovanje za drugu osobu pokazuje relacionu zainteresovanost, usmerenost i ljubav. Negovanje ove relacione potrebe ojačava veze, unosi mir i stvara optimizam međusobnog prihvatanja i zadovoljstva odnosom.

Osobe koje su imale traumatsko relaciono iskustvo, ili im neke od ovih potreba nisu bile uvažene tokom formativnog perioda u razvoju, to mogu osvestiti, proraditi i zadovoljiti uz pomoć psihoterapeuta i kroz odnose u odraslom dobu koji pružaju korektivno emocionalno iskustvo.

Bogdan Marković