Izbegavajući obrazac vezanosti
Stilovi vezivanja
Teorija privrženosti nastala je 1950-ih i od tada postoji već mnogo istraživanja koja potvrđuju njenu osnovnu hipotezu. Dva istraživača, Džon Bolbi i Meri Ejnsvort, otkrili su da način na koji roditelji odgovaraju na bebine potrebe značajno doprinosi njihovoj „strategiji vezivanja“ tokom života.
Vaš stil vezivanja ne objašnjava sve o vašim vezama, ali verovatno govori mnogo o tome zašto su vaši bliski odnosi uspeli ili ne, zašto vas privlače ljudi koji vas privlače kao i koja vrsta problema u vezi vam se često ponavlja.
Izbegavajući obrazac vezanosti
Bazična potreba svakog deteta je da se oseća sigurno u odnosu sa značajnim odraslim i tu sigurnost odrasli mu pruža kroz konzistentnu emocionalnu prisutnost. Kada roditelji ili staratelji nisu dovoljno često emocionalno dostupni, ili su čak potpuno emocionalno nedostupni, dete ne može nakon niza pokušaja da uspostavi odnos kakav mu je potreban i reagovati potpunim povlačenjem iz odnosa. Drugim rečima kod deteta se tako ustaljuje izbegavajući obrazac vezanosti čija je osnovna funkcija da zaštiti dete od povrede koju je doživalo u ranom odnosu sa roditeljima. Roditeljsku emocionalnu nedostupnost dete doživljava kao odbacivanje i štiti se odlukom da neće dozvoliti da mu iko bude potreban. Vremenom, razvoj ide u pravcu uverenja da drugi ljudi i nisu toliko važni i da se čovek može osloniti samo ne sebe. Ove odluke naravno, odrasla osoba se ne seća, ali ona ostavlja traga u svakom bliskom odnosu u koji osoba sa ovakvim obrascem vezanosti uđe.
Kako izbegavajući obrazac vezanosti izgleda u praksi
Ovi ljudi na prvi pogled često deluju veoma samostalno i nezavisno. Nisu skloni spontanim izlivima nežnosti i deluje kao da su im toplina, zagrljaj i nežnost potrebni manje nego drugim ljudima. U stanju su da godinama budu u “neozbiljnoj” vezi, ćesto imaju uverenja da su izjave ljubavi za slabiće, i uopšte na nežnost gledaju kao na svojstvo slabih. Ovaj obrazac može imati razne varijacije pa tako može izgledati kao Čarli iz serije Dva i po muškarca, Samanta iz serije Seks i Grad ili Don Drejper iz Serije Mad Men.
Nakon naročito bliskog i intezivnog susreta ovi ljudi imaju potrebu da se povuku, deluje kao da pobegnu, zapravo se osećaju izuzetno ranjivo i osećaju da im je neophodno da se zaštite. U razgovoru će često navesti kako visoko cene slobodu i nezavisnost. Ne umeju da reaguju na iskrene izlive nežnosti već se najčešće zamrznu i “čekaju da prođe”.
Zanimljivo je da će u istoriji svojih veza osobe sa ovim obrascem gotovo uvek iza sebe imati neku idealizovanu uspomenu na vezu sa osobom koja ih je napustila ili na vezu koja je bila nemoguća (na daljinu, ili je partner bio zauzet). To idealizovano sećanje služi im potom kao oružje kada imaju potrebu da se distanciraju u aktuelnom odnosu, zamka koja ih čuva od uspostavljanja bliskosti. Kada nastupi kriza oni će se u glavi vratiti tom idealizovanom odnosu iz prošlosti i pod izgovorom da niko nije ravan takvom iskustvu izbegavati da ulaze u dublje odnose.
Osim toga, nerado se sećaju sadržaja iz svog detinjstva. Minimizaraju njhovu važnost a na pitanja o tome kakvi su im bili roditelji daće ili opšte, očekivane odgovore ili će reagovati gardom “zašto je to uopšte važno”. Nije retko ni da će ispričati idealizovanu sliku svog detinjstva i odnosa sa roditeljima, tako da sve deluje nerealno savršeno. Ali oni to ne rade iz namere da lažu već su odsečeni od svojih emocija i ne znaju šta je zapravo trebalo da dobiju. Neki ljudi sa ovim obrascem će recimo reći kako nisu imali na koga da se oslone u detinjstvu, ali će odmah zatim istaći da je to ok jer ih je to učinilo “jačim”.
Ovakva osoba na psihoterapiju se najčešće neće ni javiti zbog problema u vezama. Ovi ljudi će se recimo javiti zbog sindroma pregorevanja na poslu. Beže u ekscevino vežbanje, rad ili zabavu kad god neki odnos zapreti da postane previše blizak.
Može li se obrazac vezanosti promeniti
Psiholozi Bartolomej i Horovic su postavili hipotezu o modelu koji pokazuje da nečija strategija vezanosti odgovara stepenu pozitivne/negativne slike o sebi i pozitivnoj/negativnoj slici drugih.
Osobe sa sigurnim obrascem pokazuju i pozitivnu sliku o sebi i pozitivnu percepciju drugih. Anksiozni tipovi pokazuju negativnu sliku o sebi, ali pozitivnu percepciju drugih (otuda njihova preokupiranost odnosom).
Ljudi sa izbegavajućim obrascem pokazuju pozitivnu sliku o sebi i negativnu percepciju drugih (otuda njihova arogancija i strah od posvećenosti).
Dobra vest je da se stil vezivanja može promeniti tokom vremena - iako je to spor i kompleksan proces.
Istraživanja pokazuju da dugoročne veze sa osobama koje imaju siguran obrazac vezanosti značajno utiču na promenu nesigurnih obrazaca vezanosti. Ista tendecija međutim važi i za osobe sa sigurnim obrascem vezanosti - izuzetno teško iskustvo može uticati na to da usvoje izbegavajući ili anksiozni stil ponašanja u vezi.
Takođe, ekstremno negativni životni događaji, kao što su razvod, smrt deteta, ozbiljna nesreća, itd., mogu uticati na sigurni obrazac vezivanja.
Jasna Ani
