Zašto volimo ili ne volimo praznike?
Približavaju nam se praznici. Bez obzira da li su to državni ili religijski praznici, neradni dani nam daju više vremena za razmišljanje o nama važnim temama, često i nesvesno. Praznici na jedan način mogu da razdvajaju, a na drugi način i da spajaju ljude. Razdvajaju nas po tome da li volimo praznike, ne volimo praznike ili smo indiferentni u odnosu na praznike. Spajaju nas jer su praznici dobra prilika da organizujemo druženje sa nama bitnim ljudima sa kojima nismo u mogućnosti da provedemo vreme svakodnevno ili ih viđamo retko.
Odakle potiču naša osećanja vezana za praznike?
Detinjstvo i doživljaji koje smo vezali za praznike, porodičnu atmosferu, mogu da utiču na nas. Jer praznici mogu da utiču i na one koji imaju prijatna sećanja, kao i na one koji ih povezuju sa neprijatnim osećanjima. Razlozi mogu biti osećaj prolaznosti, bezbrižnosti detinjstva, kao i podsećanja na brojna osećanja. A oni koji su indiferentni često su takvi jer potiskuju osećanja koja su za njih preplavljujuća. Na taj način budu zaštićeni od takvih osećanja, ali time gube i sposobnost da osete zadovoljstvo. Osim toga, oko praznika povećavaju se i obaveze što zahteva dodatnu energiju koju treba uložiti kako bi sve oko organizacije, okupljanja u vreme praznika prošlo kako treba.
Uzrok neprijatnih osećanja može biti izazvan i dinamikom odnosa unutar porodice. Neki ljudi su izgubili članove porodice, tako da je za njih teže da dožive zadovoljstvo na porodičnim skupovima koji ih podsećaju na izgubljenog člana. Takođe i ljudi koji su doživeli neki od stresnijih gubitaka, bio to razvod, raskid, gubitak posla ili bolest neće biti raspoloženi za praznike. Što mi treba da razumemo i poštujemo. Neki ljudi ne vole porodična okupljanja i više im prija njihov svet gde mogu naći svoj unutrašnji mir.
Gde god da ste se pronašli, dozvolite sebi da radite ono što vam se u tom trenutku čini kao vaša autentična potreba. Ako ste još u procesu tugovanja i oporavka od gubitka osobe ili posla ili bolesti, preskočite porodično okupljanje dok se taj proces ne završi. Ako vam neko iz porodice ne prija zbog napetih odnosa, nemojte sebe siliti da idete na porodična okupljanja. Sačekajte koliko god je potrebno dok ne budete spremni da taj odnos razrešite ili prekinete kako bi mogli da zaista uživate u okupljanju. A ukoliko uživate u samoći, uradite i to. Jer svi imamo prava na svoje potrebe i osećanja.
Šta možemo uraditi da sebi pomognemo ukoliko ne uživamo dovoljno u praznicima?
U odnosu na to kako doživljavamo razloge zbog kojih provodimo praznike bez porodice, možemo sebi pomoći kako da popunimo to svoje vreme tokom praznika. Neki ljudi su zaista fizički daleko od porodice, pa mogu to doživeti kao određenu vrstu odbacivanja ili gubitka, ali to ne znači da ne mogu doživeti zadovoljstvo. Ali ima i ljudi koji zaista nemaju sa kim ili gde da provedu praznike. Ako mislimo da nemamo sa kim ili imamo potrebu da sami provedemo praznike možemo ih provesti čitajući neku dobru knjigu, pogledati film ili seriju koju smo planirali, ali nije bilo vremena. Možda ćemo otkriti neku novu veštinu, hobi, nešto za šta nismo imali vremena ili nismo dali sebi priliku da je razvijamo (kuvanje, šivenje, slikanje ili nešto drugo). Možemo izaći u prirodu, uživati na suncu, u šetnji. Možemo raditi šta god nas čini srećnim, bez obzira na društvena očekivanja i pravila vezana za proslavu praznika. Ne zaboravite da smo svi nekada bili deca i sanjarili. To dete je još uvek u vama.
Osećanja tuge i usamljenosti mogu dugo da traju, a često su i pojačana u toku praznika. Ukoliko je potrebno, u tom periodu zatražite i stručnu pomoć. Naići ćete na nekog ko će vam pokazati razumevanje, toplinu i prihvatanje, a sigurno je da ćete nešto i dobiti iz toga. Ne samo da je u redu i da uživate i da ne uživate u praznicima ili svom slobodnom vremenu, već ste vi ti koji ga i kreirate.
Aleksandra Bajić
