Kakva nam osećenje bude praznici
Vreme je u godini kada nam se približavaju praznici. Bliži se Nova godina, pojavljuju se ukrasi, sijalice i polako se oseti euforija koju donose Nova godina i Božić. Ljudi planiraju odlaske na odmor, fokusirani su druženju i osmišljavanju zajedničkih aktivnosti sa sebi bliskim ljudima. A možemo primetiti i blagi pritisak i “imperativ” sreće i dobrog raspoloženja. Sve u svemu, čudan period u godini, kada nas sa svih strana napada reč “sreća”. Lepo je radovati se praznicima, ali je u redu i da im se, ako se tako ne osećamo, i ne radujemo.
Šta ako ne osećamo euforiju tokom praznika?
Neki ljudi, kao što to nisu ni u nekim drugim danima, nisu ni sada zadovoljni i raspoloženi, vode svoje bitke i prolaze kroz lične procese, međutim, sada kao da im društvo govori da je njihovo stanje ne-OK i od njih očekuje akciju, veselo raspoloženje, smeh i uzbuđenost. Te kod njih praznici baš mogu biti pokretač i okidač za pojavu osećanja anksioznosti, straha i očaja, a ne veselja i radosti. Razlozi za to mogu biti brojni: besparica, puno obaveza, nemogućnost organizovanja i provođenja praznika onako kako bismo želeli ili sa kim bismo želeli, usamljenost, sećanja na ranija vremena, na neke bolne događaje, gubitak voljenih koji nisu više sa njima...
Praznična euforija može biti okidač za gorepomenuta osećanja, ali i mentalnu zbrku i zbunjenost. Te bi dobro bilo identifikovati svoje okidače tokom praznika, zastati i oslušnuti svoje autentično raspoloženje i emocije, ali i odoleti “zahtevima” i osećati upravo ona osećanja koja su prisutna, bez potrebe da ih maskiramo, umanjimo ili utopimo u kojoj čašici alkohola. Ono zbog čega osećamo tugu, anksioznost ili bilo koju drugu emociju mogu biti razna mesta, stvari ili ljudi koji nas podsećaju na neko prošlo vreme ili događaj koji uznemirujuće utiče i deluje na nas, može biti svest o prolaznosti života koja biva pojačana, ali i utisak da smo mogli više postići i ostvariti u godini za nama. A uz svesnost o ovim okidačima, ali i svom stanju, možemo uticati na smanjenje emocionalne rakcije, na biranje načina na koji želimo da proslavimo praznike, ali i biranja ljudi sa kojima želimo da budemo okruženi, što će sve doprineti manjem osećaju “neadekvatnosti”.
Dva (Severna) pola
Baš zato što je svako osećanje u redu i sa nekim razlogom tu, neophodno je da dopustimo sebi da baš sva i osetimo, da upoznamo svoj svet i kažemo sebi da je u i to u redu, da ne moramo osećati euforijju, veselje i radost u vreme ovih praznika. Možemo dati sebi dozvolu da osetimo sva osećanja, uključujući i neprijatna osećanja kao što su tuga, bol, ljutnja, zavist i sebi objasniti da ništa ne “propuštamo” ili “gubimo”, da ne moramo udovoljavati tuđim očekivanjima i da smemo da praznike provedemo kako želimo, sa kim želimo i na ma koji način koji baš nama prija. Suprotno tome, poricanje i ignorisanje neprijatnih osećanja, ali i kritikovanje sebe zbog osećanja istih, može dovesti do toga da se osećamo još tužnije, još uznemirenije, a nikako bolje. Uz to, treba znati i zaštititi sebe od onih osoba koje nam nameću kako da se osećamo i koji čine da se zbog svog neraspoloženja osećamo krivicu i neadekvatnost.
Neretko, u ovo vreme viđamo ljude koji trče po gradu, obavljaju kupovinu, pripremaju se za praznike, ali takođe, idalje viđamo ljude koji su usamljeni, tužni, koji prolaze kroz izazovne životne faze i koji ne uspevaju da osete euforiju, te je u ovom periodu godine važno da obratimo pažnju jedni na druge. Vreme praznika za neke ljude je prva asocijacija na zajednicu, bliskost i povezanost, dok kod drugih samo povećeva osećaj izolovanosti i usamljenosti. Suočavanje sa neprijatnim osećanjima poput nezadovoljstva i usamljenosti nije uopšte lako, a pogotovu ne kada su ljudi oko vas ushićeni i radosni.
Kako izaći na kraj sa emocijama?
Ukoliko se u ovom periodu osetimo usamljeno, tužno, uplašeno, zbunjeno bitno je da znate da u tome niste sami i da je ovo period kada mnogi ljudi osećaju konflikt emocija – onih koje zaista osećanju, ali i onih koje praznična atmosfera budi. Ovo je period kada je potrebno da znate da se možete osloniti na podršku bližnjih, komšija, rođaka, prijatelja, ko god Vama bio blizak.
A ako dok ovo čitate razmišljate kako nemate nikoga bliskog, možda je vreme da pronađete svog psihoterapeuta i započnete sa procesom rada na sebi, pomoću koga ćete naučiti više o sebi, o svojim disfunkcionalnim ponašanjima, ali i sa kojim ćete se baviti pitanjima bliskosti, vezivanja i fokusirati na građenje sigurne baze podrške uz pomoć koje ćete naredne praznika, ali i svaki drugi dan, dočekivati srećniji i mirniji.
Aleksandra Bajić
