Strah od javnog nastupa i trema

Nastupi sa plesnim klubom, košarkaška utakmica, takmičenje recitatora, izlaganje prezentacije pred grupom studenata, vođenje radionice i mnogi drugi događaji gde smo izloženi “publici” koja će vrlo uskoro oceniti naš rad. Ista ta publika doneće sud o našem radu ili uspehu, i nakon toga govoriti o tome šta je moglo bolje. A onda dolazimo do suštine – strah do javnog nastupa je u stvari strah od procene, strah od toga šta će drugi pomisliti o našem učinku. Međutim, ono što pravi problem nije šta bi oni mogli da pomisle o našem učinku, već to što smo mi već mnogo pre toga naš učinak poistovetili sa svojom ličnošću. Nakon toga, dolazimo do jednačine koja glasi to što ja radim je jednako to ko sam ja! Pored toga što je u pitanju netačna trvdnja, utoliko je gore što ta ista tvrdnja pravi mnogo problema. Nakon ovakvog izjednačavanja možemo osećati neadekvatnost ukoliko nešto ne obavimo savršeno, ili zauzeti jednu od dve krajnje pozicije – ili se spremati za nešto do neizmoglosti ili odustajati od istog jer verujemo da nikad ne možemo da budemo savršeni u tome. U međuvremenu, sve ovo dodatno pogoršava trema!

Kako bismo se bolje upoznali sa tremom, zgodno je da pomenemo definiciju iste:

Trema je strah koji osećamo u vezi sa nekom budućom situacijom, a za koju procenjujemo da prevazilazi naše sposobnosti.

Dakle, u pitanju je vrsta strepnje povodom nekih odgađaja koji tek treba da se dogode (javni nastup, ispit, vođenje sastanaka). Ali kada kažemo da događaji tek treba da se dogode, čitalac može pomisliti da će trema prestati nakon što događaj počne da se dešava, međutim to ne mora biti slučaj, iako često jeste – nekad možemo osećati tremu i tokom samog događaja, ona ne mora nužno nestati kad sam događaj počne. To se dešava jer mi ne strepimo samo od nekog događaja, već razvijamo mnošto potencijalno mogućih scenarija koji se mogu dogoditi i tokom samog događaja, tako da trema može ostati prisutna.

STIMULATIVNA I INHIBITORNA TREMA

Kako bismo bolje upoznali tremu i to kako se ona manifestuje dobro je da pođemo od toga kako se ona deli. Dakle, prema tome kako se ponašamo dok osećamo tremu, trema može biti stimulativna i inhibitorna.

• Stimulativna trema motiviše i aktivira osobu, sve njene kapacitete. Kada subjekt oseća ovu vrstu treme aktivno razmišlja o opcijama i o njihovim rešenjima, povećana mu je budnost i pažnja i koncetrisan je na to što radi. Dakle, osoba oseća da nije dovoljno sprema za datu situaciju, ne oseća potpunu ravnodušnost, ali joj trema pomaže da se bolje pripremi, da se fokusira i mobiliše sve svoje kapacitete koji će joj omogućiti što bolji učinak.
• Inhibitorna trema je ona trema koja blokira kapacitete osobe, ona trema zbog koje subjekt izbegava datu situaciju ili odlaže suočavanje sa istom. Subjekt procenjuje da je nespreman, da je situacija pred kojom se nalazi ona sa kojom on nema kapaciteta da se nosi i da prevazilazi njegove kapacitete, te je naredni zaključak da je bolje da se ne upušta u datu situaciju i da je potpuno izbegne. Za inhibitornu tremu često kažemo da je “anticipatorni užas” što bi značilo da sama situacija u kojoj smo, ukoliko odlučimo da je ne izbegnemo, može postati užasna. Osećanje užasa može prouzrokovati i telesne senzacije, a to su drhtanje, vrtoglavica, mučnina, blok misli ili onesvešćivanje.

ADEKVATNA TREMA

Kako smo videli iz gorenavedene podele, osećanje treme može imati i nekih adaptivnih strana – primetimo kako stimulativna trema aktivira i mobiliše naše kapacitete kako bismo ostvarili što bolje rezultate. A sada, nakon što znamo kako se ona manifestuje, dobro je da znamo i kada je trema koju osećamo adekvatna. Da bi trema koju osećamo bila adekvatna neophodno je da budu ispunjeni sledeći uslovi:

• Da objektivno nismo dovoljno spremni za situaciju pred nama
• Da trema koju osećamo odgovara objektivnom stepenu naše nepripremljenosti
• Da nas trema priprema da što uspešnije obavimo aktivnost koja je pred nama (povećava budnost, pospešuje koncentraciju)
• I na kraju, da motiviše subjekta da ako oseća potpunu nespremnost za situaciju i odustane od nje (i pripremi se za sledeći put)

Poslednji znak da osećamo adekvatnu tremu može zbuniti čitaoca, uz pitanja: Kakva je to trema, ako odustajem? Zar nismo rekli da inhibitorna blokira, a stimulativna aktivira kapacitete osobe? Zašto da odustanem ako je to adekvatna trema?

Nekada je situacija objektivno “veća” od toga koliko smo se za istu spremili i nekada je najbolja opcija da od rađenja iste te aktivnosti odustanemo. Ako smo potpuno nespremni za datu situaciju i ta procena je tačna (nije vođena perfekcionizmom usled koga uvek osećamo da nismo dovoljno spremni), izbegavanje ili odustajanje od situacije je dobar izbor.

PSIHOTERAPIJSKI TRETMAN TREME

Ako procenjujete da je trema nešto što je i Vaše pitanje rasta, odnosno nešto sa čim se često suočavate i želite da odlučite da se javite psihoterapeutu, nešto što će biti Vaše polje rada jeste da odredite da li je trema koju osećate adekvatna ili neadekvatna.

Ukoliko je adekvatna biće neophodno da dozvolite sebi da je osećate, da shvatite da ona za Vas radi dobro, da Vam pomaže. U takvom slučaju možda će Vam biti lakše da tremu nazovete nekako drugačije, ali je fokus na Vašem prihvatanju treme i ovladavanju njenim telesnim manifestacijama.

Ukoliko je trema koju osećate ipak neadekvatna, neophodno je uvideti šta je ono što Vas parališe i blokira, kakvi strahovi se kriju iza osećanja treme, šta je ono čega se plašite i oko čega katastrofizirate, ali i da posebnu pažnju posvetite očekivanjima koja imate od sebe. Nekad ćete u ovom trenutku primetiti da svoje kapacitete podcenjujete, dok situaciju tumačite značajnijom i potencijalno stresnijom nego što jeste. Pored toga, čest je slučaj da pred sebe postavljate previsoke zahteve i da su oni deo “uslova” koje morate ispuniti kako biste sebe videli kao “uspešnu, značajnu, važnu” osobu. Pored otga, možete strepiti da biste mogla da dožiite stid ako nešto ne uradite dobro ili da ćete biti izložena podsmehu drugih i pogledima osude.

Ovo je samo jedan od načina kako bi se trema mogla tretirati, iako ne smemo zanemariti kompleksnost pojedinca i specifičnost baš njegove treme, tako da je ovo poziv za Vas, ukoliko osećate slične senzacje pred sebi važan događaj, da pitanje svoje lične treme proradite sa svojim terapeutom ili ga potražite.

Anđela LEKOV