Gde odlaze emocije?
Emocije, bez obrzira da li su prijatne ili neprijatne, tu su da nam daju neke informacije. Ukazuju nam na razne stvari u našem životu koje nam se ili sviđaju ili ne sviđaju. Tako da je značajno dozvoliti sebi da ih osetimo. Jer iz nekog razloga, možda sad i nama nepoznatog i nejasnog, emocije su tu.
Emocije kao odgovor uma i tela
Emocije se javlaju kao prirodan odgovor nas i našeg tela na svakodnevna dešavanja u životu. One nam omogućavaju da analiziramo, razmišljamo, učimo i donosimo odluke. Ukoliko ih prihvatimo kao takve, emocije ne samo da nam olakšavaju svakodnevne stresne situacije, već doprinose i našem zdravlju, a pritom ne stvaraju nam psihičku tenziju ili fizički bol.
Da li su sve emocije okej?
Sve emocije su okej. Ali u nekom trenutku života možemo pomisliti i kako nisu baš sve emocije okej, da nije dobro pokazati ili osetiti neku od emocija, pa i doneti odluku da ih ne pokazujemo, već ih zadržimo za sebe ili potisnemo. To mogu biti, bez razlike, i prijatne i neprijatne emocije.
Tada se mogu javiti problemi. Ukoliko mislimo da nam pokazivanje neke određene emocije (tuga, ljutnja, strah, pa i sreća) može predstavljati problem telo i mozak mogu da se udruže kako bi nas zaštitili od negativnih uticaja tako što će potisnuti tu emociju i zaustaviti njen protok kroz naše telo i staviti zabranu na tu emociju.
Kako nas telo štiti od emocija?
Telo to može da uradi na više načina. Može da se stvori tenzija u mišićima, a najčešća mesta gde se talože naše neprorađene ili zabranjene emocije su ramena, vrat, leđa i mišići karlice. Ta tenzija u mišićima tokom vremena može uticati i na celokupno zdravlje tela. Nemogućnost opuštanja tela, stalna napetost mišića mogu dovesti i do promene ritma sna, rada organa za varenje, rada i funkcije reproduktivnih organa i uopšte za našom potrebom za stalnom kontrolom kao i do nemogućnosti da osetimo i doživimo zadovoljstvo i prijatnost. Potisnute emocije tako mogu stvoriti fizičku bol ili onemogućiti normalno funkcionisanje dela tela u kome su se skupile, jer će tako usporiti cirkulaciju i stvoriti tenziju i napetost u tom delu tela. Naše telo je osetljivo na stres iako mi možemo biti vrlo tolerantni na stres, pa reagovati tek kad posumnjamo na problem ili se neki veći problem sa zdravljem javi.
Takođe, reakcija tela može biti i promena u procesu disanja. Zadržavanje daha između udaha i izdaha, plitak dah, tempo i dinamika disanja, mogu zaustaviti i protok emocija.
Emocije su nesvesni procesi
Svi ovi telesni mehanizmi zadržavanja emocija su nesvesni procesi. Mi nismo svesni ni potisnutih emocija, a nismo svesni ni toga da određene emocije potiskujemo. Sve to naše telo i mozak udruženi čine sa ciljem da nas zaštite od neprijatnosti. Mentalno zdravlje je jako povezano sa fizičkim zdravljem, tako da ne treba zanemariti značaj ni jednog ni drugog.
Šta mi možemo da uradimo?
Treba da budemo radoznali, da proučimo sebe i svoje emocije, pa polako da istražimo zašto su se određene emocije u nama javile, kako ih osetimo, u kojim sitiuacijama, gde u telu... Da razmislimo šta nam one poručuju ili kuda žele da nas odvedu. U redu je i da ne znamo ili ne nađemo odgovor odmah. U redu je i da to ne možemo, ne znamo ili ne smemo sami da uradimo. Tu nam je kao značajan resurs podrška i pomoć psihoterapeuta.
Naše emocije su najbolje sredstvo, najznačajniji i nepogrešivi izvor informacija o nama, našem životu i funkcionisanju. Kada ih sebi dopustimo, shvatimo i počnemo da koristimo za sebe i u svoju korist, postaćemo svesni da smo mi sami i kreatori naše realnosti.
Aleksandra Bajić
