Dosada - vrste, ponašanje i terapija

4 minuta čitanja

Dosada – svima nama još iz detinjstva poznato osećanje, a većina nas je upozna i sa nelagodom i osećajem neizdrži koja uz ovo osećanje ide.

A šta je zaista dosada?

Dosada je vrsta frustracije koju doživljavamo u onim situacijama za koje procenjujemo da nam ne nude mogućnost zadovoljenja bilo koje naše želje. Kako nam je poznato da svako osećanje ima neku svrhu, tako je i sa dosadom, gde je svrha dosade da se osoba pokrene na akciju kako bi napustila situaciju koja mu kako smo pomenuli ne omogućava zadovoljenje želja.

Vrste dosade

Primećujemo da postoje dve vrste dosade, a u daljem tekstu ćemo se posvetiti svakoj od njih što će vam omogućiti da proverite koju vrstu dosade i iz kog razloga baš vi osećate. Dosada može biti situaciona ili strukturalna.

  • Situaciona je ona dosada koja se javlja kada je osoba svesna svojih želja, ali zbog nekog spoljašnjeg ili unutrašnjeg faktora ne može napustiti situaciju koja mu ne dozvoljava da svoje želje zadovolji. Neki od spoljašnjih razloga mogu biti bolnica, zatvor i slično, gde osoba želi da napusti situaciju, ali to ne može. Dok, kada su unutrašnji razlozi u pitanju, i nema spoljašnjih ograničenja, govorimo o konfliktu u kome se osoba nalazi između neću i moram, pri čemu osoba u isto vreme oseća da je u situaciji u kojoj ne želi da bude, ali istovremeno mora (sastanak). Osoba je svesna posledica koje bi imalo napuštanje situacije i zato bira da ostane u njoj čak i ako oseća dosadu. Često, kada je reč o takvoj vrsti konflikta, vidimo osobu koja je uznemirena, pucketa i lupka prstima, ljulja noge, klati se, puši, vrti se na stolici, šeta po prostoriji... Sve su to ponašanja koja omogućavaju pražnjenje emocionalnog naboja do koga dolazi zbog konflikta u kome je osoba.
  • Strukturalna je ona dosada koju subjekt oseća ma gde se nalazio, nezavisno od toga da li trenutna situacija omogućava ili onemogućava zadovoljenje njegovih želja, jer je problem u samom sistemu želja ove osobe. Za ovu osobu je karakteristično da naizgled nema želje, ciljeve, hobije, interesovanja... Upotrebljavamo reč naizgled jer su često u pitanju želje koje su potisnute ili osoba doživljava da nisu lako i brzo ostvarive ili ih doživljava kao potpuno neostvarive. Kada je u pitanju strukturalna dosada govorimo o osobi koja nije u kontaktu sa svojim željama i ne zna šta želi.

Kako se ponaša osoba koja oseća dosadu?

Različite osobe se na različite i sebi svojstvene načine bore sa dosadom. Neke od njih kao što smo pomenuli kako bi se oslobodili emocionalne napetosti rade nesvrsishodne aktivnosti koje su naizgled bespotrebne, ali osobi donose olakšanje. Neke od njih smo gore pomenuli i to su pokreti nogom, ljuljanje na stolici, šetanje, ali postoje i drugi načini da se “napusti” situacija koja predstavlja izvor dosade – to mogu biti sanjarenje, maštanje, zamišljanje događaja koji će se tek dogoditi. Pored ovoga, osoba može da uloži napor da situaciju promeni na način na koji joj to odgovara, tako što će početi da radi nešto čime će se eliminisati dosada, i izazvati neko prihvatljivo osećanje.

Bežanje od dosade

Postoje ljudi koji su zaključili da na svakakve načine treba da pobegnu od ovog osećanja – ili tako što su im roditelji slali poruke da osećanje dosade nije okej ili oni koji su zaključili da nemaju pravo da osećaju dosadu pa su stalno u pokretu, obavezama ili neprestano traže nove izvore zabave. Postoji rizik da ovakvi ljudi sebe nesvesno iscrpe radom ili da se uopšte ne bave radom jer su u potrazi za aktivnostima koje bi ih neprestano zabavljale, a sve to u pokušaju da izbegnu kontakt sa ovim osećanjem.

S druge strane postoje oni koji osećaju odgovornost ako primete da je drugim ljudima u prostoriji dosadno, pa počinju sa ponašanjima kao što su zasmevanje, zabavljanje ili podizanje atmosfere na ma koji način. To su osobe koje su rano kroz detinjstvo zaključile da su oni odgovorni za osećanja drugih ljudi, najčešće gledajući svoje roditelje i očekivanja koja su postavljali pred njih. Često imaju uverenje da će ih drugi odbaciti ako su im dosadni, a jedan od opasnosti za takvo uverenje jeste da im osećaj da moraju da ugode drugima oboji svakodnevicu, pa i život.

Psihoterapijski rad

Nije retkost da klijenti na terapiju dolaze baš sa osećanjem da ih ništa ne ispunjava i da ne znaju šta žele. Međutim, mnogi su razlozi za takva osećanja klijenta, ali jedan od mogućih jeste osećanje kojim se danas bavimo. Ako je dosada u pitanju cilj rada na psihoterapiji, kada je u pitanju strukturalna dosada, jeste da osoba preispita svoj sistem želja, a ne da joj se ponudi gotova aktivnost koja bi zadovoljila njene želje. Cilj je da osoba sama otkrije svoju autentičnu želju i potrebu koja se iza nje krije, ali i da vidi u kom trenutku života i zbog kojih okolnosti je zaključila da je bolje da nema želja. Neophodno je baviti se potisnutim željama koje je osoba u nekom trenutku svog života pogrešno doživela kao neostvarive, zabranjene, ili blokirane na neki drugi način pa ih je potisnula, a najvažnije je dopustiti omogućiti klijentu sigurno okruženje iz koga ima mogućnost da istražuje, raste i saznaje o sebi.

Anđela Lekov