Sezonska depresija - Šta je to i kako je prepoznati?

Početak je decembra, u jesen smo već duboko zagazili, a i zima je na pomolu. Moje višegodišnje iskustvo u radu s klijentima govori mi da su s oblacima i kišom osetni neraspoloženje kod ljudi, pojačana anksioznost i strahovi, a naročito u doba pandemije koju trenutno proživljavamo. Možda ste nekada čuli od vama bliskih ljudi, a moguće i sami izgovorili, rečenice poput: "oblačno vreme loše utiče na mene", kako neko nije zimski tip ili kako je osoba meteoropata. Iza svih ovih i sličnih rečenica, često se krije sezonska depresija a da sama osoba nije svesna ozbiljnosti problema, već to smatra normalnim osećanjem u ovo doba godine.

Šta je depresija?

Kako bismo razlikovali sezonsku depresiju od depresije, najpre bih pojasnila i definisala kako izgleda kad neko ima dijagnozu depresije. Važno je istaći da je potrebno da osoba ima depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja i zadovoljstva kao i smanjenu energiju svaki dan, tokom većeg dela dana i to minimum dve nedelje, uglavnom bez jasnog stresogenog uzroka. Karakteristično je i da osoba ima poremećaj spavanja kao i pesimistično razmišljanje, nesposobnost za uživanje, odsustvo radosti i veselosti, lošu koncentraciju.

Sezonska depresija

Kada se priča o sezonskoj depresiji, ljudima prvo pada na pamet zimski period, kišni i tmurni dani, hladno vreme. Međutim postoje i osobe koje pate od sezonske letnje depresije koja nastaje krajem proleća, početkom leta i završava se u jesen, ali ona je znatno ređa. U većini slučajeva počinje krajem jeseni i početkom zime, da bi do poboljšanja došlo tokom proleća i leta. Dakle, sezonska depresija je vrsta depresije sa izmenama raspoloženja koja ima sezonski karakter i javlja se u određenom delu godišnjeg doba. Ukoliko se sezonska depresija ne prepozna na vreme, može znatno uticati na naše mentalno zdravlje i kvalitet života.

Smatra se da kraći dani i oblačno vreme utiče na sve ljude, na neke više na neke manje. Javlja se sniženje raspoloženja, razdražljivost i osećaj umora. Nivo aktivnosti se smanjuje i postoji sve veća potreba da vreme provodimo u krevetu. Međutim, ukoliko dolazi do promena u kvalitetu svakodnevnog života – poremećaja u ličnom, porodičnom i profesionalnom funkcionisanju, govorimo o sezonskom afektivnom poremećaju, odnosno sezonskoj depresiji. Ona se javlja u 4–10 procenata slučajeva i češća je kod žena i mlađih osoba. Njena učestalost je veća i kod osoba koje su nekad u životu bolovale ili imaju rođake koji boluju od neke forme depresivnog poremećaja.

Verovatno se pitate koji je razlog da danas sve veći broj ljudi ima problem sa sezonskom depresijom, kao i koji su njeni uzroci i kako je lečiti i prevazići. Naime, glavni krivac za ovaj poremećaj je manjak serotonina ("hormona sreće", neurotransmitera koji pomaže u regulaciji raspoloženja), izazvan nedostatkom sunčeve svetlosti tokom jesenjeg i zimskog perioda. Takođe, veliku ulogu ima i višak melatonina (hormona koji reguliše san) koji se proizvodi tokom noći kako bi pospešio san, a čije se lučenje tokom dana zaustavlja kako bi se sprečio osećaj umora. Kako su noći tokom jesenjih i zimskih meseci duge, jasno je i zašto se ovaj hormon luči u većoj količini, a sa njim dolazi i sezonska depresija.

Kako prepoznati sezonsku depresiju?

Ako se u isto vreme tokom svake uzastopne godine javljaju simptomi afektivnog poremećaja, pomišljamo na sezonsku depresiju. Pored tipičnih simptoma koji se javljaju kod depresivnih poremećaja, a koje sam navela na početku, simptomi koji su specifični za zimsku depresiju su: razdražljivost, osećanje umora i manjak energije, osećaj težine u rukama i nogama, velika potreba za snom i boravkom u krevetu, povećana potreba za hranom, a naročito za slatkišima, dobijanje na telesnoj masi, kao i povećana osetljivost na postupke drugih ljudi.

Koji je pravi trenutak da se traži pomoć?

Veoma je važno da osoba sama ne postavlja dijagnozu. Kada smetnje utiču na kvalitet svakodnevnih ličnih, radnih i profesionalnih aktivnosti, kada je narušena socijalna komunikacija i kada osoba ima osećaj da trpi zbog smetnji i tegoba koje oseća, pravo je vreme da potraži stručnu pomoć.

Šta može da pomogne?

• Boravite u prirodi što više možete. Ako nemate u blizini šumu, može pomoći i najbliži park.
• Rad na promeni negativnog pogleda na sebe, druge i svet.
• Fizička aktivnost koja ne mora nužno da bude odlazak u teretanu i neki sport (npr. sređivanje stana, brza šetnja, šetnja sa društvom i slično).
• Razgovor sa prijateljima na omiljenom mestu – izađite iz kuće.
• Razgovor sa stručnom osobom. Ako ništa što ste do sada probali ne daje rezultate, razmislite o tome da porazgovarate sa stručnom osobom koja će vam pomoći da lakše dočekate lepo vreme.

Pojava sezonske depresije je veoma česta. Ako svemu ovome dodamo i novonastalo stanje pandemije, kada smo u strahu da funkcionišemo po nekim prethodnim navikama, i smanjujemo socijalne kontakte, usudila bih se reći da je očekivano da pored pandemije COVID-19 imamo i "pandemiju" sezonske depresije, ali i mnogih drugih mentalnih oboljenja.

Naša briga o sebi

Briga o sebi kao i nega sebe jeste od velike pomoći kada kreće sezona kiša i zimski period. Pobrinite se za sebe tako što ćete uz neki vaš omiljeni topli napitak ispod ćebeta, pogledati film ili seriju, pročitati knjigu ili samo biti u društvu drage osobe ili ljubimca. Ono što još možemo sami i sigurno će pozitivno uticati na raspoloženje i energiju, jeste da dosta vremena provodimo napolju, naročito po danu. Svež vazduh i prirodna svetlost uvek imaju pozitivan uticaj na organizam. Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana dokazano imaju pozitivan uticaj na raspoloženje, san i celokupno zdravlje. Svakako, ukoliko i pored svih saveta, imate osećaj sniženog raspoloženja, osećaj da vas ne ispunjavaju situacije koje tokom leta jesu i da se to ponavlja već drugu (ili više) jesen/i (zime) zaredom, vrlo je verovatno da imate sezonsku depresiju, te razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može biti od izuzetne važnosti.

Ivana Zeljković