Zašto nam je teško da tražimo pomoć?

Problemi kojima smo svakodnevno okruženi – besparica, kriza, nestabilne okolnosti u državi, stanje u svetu, izazovi u toku studiranja, izazovi na poslu, porodični, emotivni problemi, pa i pandemija koja i dalje traje – za svakoga od nas predstavljaju distres i samim tim nas na razne načine iscrpljuju. Međutim, i pored tako očiglednih poteškoća, traženje pomoći za većinu nas predstavlja izazov. Vidimo i osetimo da ne možemo sami, da nam je teško, ali traženje pomoći kao mogućnost da nam bude bolje i dalje ne koristimo, već pre toga pribegavamo nekim alternativnim metodama, odlaganju i potiskivanju problema ili prekomernoj konzumaciji alkohola, hrane, a katkad i zloupotrebi psihoaktivnih supstanci.

Zašto je tako?

Razlozi za to mogu biti brojni – možemo steći utisak da traženjem pomoći gubimo kontrolu i da ćemo postati zavisni od nekog drugog koga pitamo za pomoć, savet. Često je situacija sa traženjem pomoći baš takva jer smo od malena učeni da moramo da budemo samostalni, da radimo sami i budemo nezavisni. Razlog za tako rano donošenje odluke može biti i jer smo naučili da smo usamljeni u problemu i da su okolnosti bile takve da nismo imali kome da se obratimo za pomoć kada nam je ona bila preko potrebna. Neki ljudi strahuju da će traženjem pomoći drugi pomisliti da su nekompetentni da se bave svojom teškom situacijom, da nisu dovoljno sposobni... Ono što često može stati na put deljenju problema jeste doživljaj da drugi ljudi već imaju svoje probleme, pa im nisu potrebni i naši na sve to, da ćemo ih tako “ugušiti”, biti teret, ali čest je strah i da će nas drugi ljudi odbiti.

Sve gore navedeno, kao i još mnogo toga što vam je dok ste ovo čitali palo na pamet ide u prilog tome da je bolje ne deliti problem ni sa kim i rešenje za isti potražiti sam – međutim, ljudi češće nego što bismo pomislili žele da pomognu, žele da budu deo našeg života i da učestvuju na ma koji način. Baš zato neophodno je zapitati se da li imamo ovaj problem, da li postoji nešto u čemu se prepoznajete, a potom i istražiti kako je do toga došlo, zašto baš ti imaš problem sa tim i u kom trenutku si doneo/la takav zaključak.

Pomoć u svakodnevnom životu i psihološka pomoć

Nameće se pitanje da li postoji razlika u našoj otvorenosti između traženja pomoći u svakodnevnom životu i traženja psihološke pomoći, pri čemu bismo lako mogli da zaključimo nešto poput ovoga: “Pomoć je pomoć, podjednako mi je lako ili podjednako mi je teško da u bilo kojoj oblasti tražim istu – razlika ne postoji!”, ali nažalost nije tako. Razlika je očigledna i ne mala! Psihološku pomoć je još teže potražiti. Zašto? Ako osobu zaboli zub, dobije grip ili slomi nogu ne razmišlja puno, već ode kod lekara. Kod mentalnog zdravlja situacija je malo drugačija i ono što je i dalje tipično za naše stavove o mentalnom zdravlju i mentalnoj higijeni jesu predrasude. Ljudi se plaše da će doživeti osudu, dobiti etiketu i da će biti strašno, sramota za njih ukoliko neko to sazna. Teškoću bi trebalo da umanje poruke kojima smo svakodnevno izloženi – poruke da je sve u glavi, da pozitivno razmišljamo, da drugačije gledamo na stvari, da će sve proći, da se smirimo, da pomerimo fokus. Međutim, poteškoća sa tim porukama jeste jer na određeni način otpisuju problem i značaj problema za individu, podrazumevaju da je u pitanju lako rešiva situacija, i što je najvažnije zaboravljaju da je osoba već upotrebila sve kapacitete koje u tom trenutku ima za rešavanje situacije.

Ono što dodatno otežava rešavanje jeste naučeno ponašanje da moramo uvek da se osećamo dobro, da ne dopuštamo sebi da osetimo neprijatne emocije i da nas one plaše jer ne znamo šta sa njima da radimo. Sve to vodi u nerešavanje problema već samo trenutno olakšanje, potiskivanje teškoća, skretanje misli, ali kad popuste mehanizmi odbrane i nađemo se u stresnoj situaciji, onda kada se najmanje nadamo, obično kad ne očekujemo problem je ponovo tu, možda i veći.

Kada zatražiti pomoć?

Postoje brojni razlozi zbog kojih možemo zatražiti pomoć i da pritom ne moramo čekati da se nešto veliko desi, pa da potražimo pomoć i podršku koja nam je potrebna. Traženje pomoći ne znači da smo slabi. Naprotiv, traženje pomoći znači da smo spremni da tražimo nov način kako da rešimo to što nam pravi problem, to što nas muči i utiče na kvalitet našeg života. U redu je i da za početak samo razmislimo o tome jer traženje pomoći za neke od nas nije lako i ne predstavlja mali, već veliki korak. A onda kad mi, samo i jedino mi, budemo spremni za taj korak napred i promenu možemo se odlučiti i za razgovor sa stručnjakom i potražiti psihoterapeuta.

Aleksandra Bajić