Otvorenost i kreativni kapacitet
Sposobnost da ostanete otvoreni i ne donosite zaključak na osnovu nedovoljno informacija, govori o vašem kapacitetu da prihvatite život sa svom neminovnom neizvešnošću. Važno je imati mišljenje i stav, ali je jednako važno prepoznati kada to nije bitno i nephodno i kada nam čak više škodi nego pomaže.
Mediji često stvaraju lažan pritisak da se izjasnimo o nekoj društvenoj pojavi, iako realno ne možemo imati uticaj na nešto što se već dogodilo i o čemo jednostavno ne znamo dovoljno. Određen, bilo kakav zaključak donosi nam iluzoran osećaje nekakve sigurnosti i kontrole, ali je cena takvog parcijalnog zaključka to što nas vodi ka tome da propustimo značajne uvide, koji bi nam bili daleko korisniji nego zauzumanje bilo kakve pozicije.
Kada odrasli očekuje od deteta više od onoga za šta je ono uzrasno i razvojno sposobno, dete raste sa osećanjem posramljenosti ako ne zna odgovor na svako pitanje. Na ovakav način deca izgube svoju prirodnu otvorenost i zapitanost i zamene je kompulsivnom potrebom da o svemu daju sud.
Zašto je uopšte važno sačuvati određenu dozu tolerancije na neizvesnost? Zato što samo kada dozvolimo sebi da nešto ne znamo, ili ne razumemo ostavljamo prostora za preispitivanje i istraživanje različitih mogućnosti. Kreativnost ne cveta pod teretom rigidnih pravila i unapred određenih rešenja.
Otvorenost ka tome da ne znamo i ne moramo da znamo rešenje daje nam dozvolu da ostanemo emocionalno i inteletktualno budni, da osetimo šta se dešava umesto da samo mislimo o tome, i spontano nas vodi ka tome da eventualno razumemo sve aspekte određene situacije kada smo suočeni sa neizvesnošću. Ono što nam najčešće smeta da ostanemo otvoreni na taj način su perfekcionizam i rigidnost.
Perfekcionizam i kreativnost
Perfekcionistički kriterijumi koji uveliko vladaju u zapadnjačkim društvima podržavaju kompetitivnost, potrebu za određenom vrstom statusne deklarisanosti, nekooperativnost a naročito su pogubni za razvoj empatije i kreativnosti. Pritisak savršenstva i imperativa da se bude bolji od uvek novih meta ukida spontanost, slobodnu igru i usmerava decu na to da više primećuju razlike među sobom a previđaju sličnosti koje bi ih mogle odvesti u bliskost.
Poruke koje dobijamo iz naše hiperindividualističke kulture često su da nam niko ne treba, da sve možemo sami, da morami biti bolji, najbolji, drugačiji i slično. Takve poruke svedoče o jednom kolektivnom razočarenju u međuljudske odnose. Mnogo se govori o empatiji i mentalnom zdravlju ali nedostaje mnogo karika kako bi takve poruke zaživele u svakodnevnici.
Produkt takve kulture je masa usamljenih pojedinaca, poplava simptoma anksioznosti, osećaj beznađa i apatije uprkos postizanju svih socijalno nametnutih ciljeva.
Perfekcionizam i bliskost
Bliskost nije u direktnom antagonizmu sa perfekcionizmom, ali negujući zdravu bliskost sa drugima u velikoj meri možemo zauzdati vlastite perfekcionističke porive i steći određenu vrstu imuniteta na nametanje perfkecionističkih standarda spolja.
Kroz bliske odnose učimo da pomeramo granice svojih unutrašnjih svetova, rastemo i razvijamo svoje kapacitete. Ukoliko odrastamo sa osobama koje adekvatno saosećaju sa nama, učimo da su naše potrebe i osećanja u redu. Kroz svest o tome šta osećamo razvijamo kapacitet za saosećanje.
Ako neprestano doživljavamo uslovljavanje ljubavi kroz različite vrste nametnutih standarda, ako nemamo iskustvo da nas je neko video, čuo, razumeo veoma je upitno da li možemo da priuštimo takvo iskustvo nekome drugom. Upravo to iskustvo bliskosti je ključno za razvoj empatije kao zdrave protivteže kompetitivnosti. Zato će nas svaka priča o perfekcionizmu uvek vratiti na sam početak, na onaj prvi odnos koji se gradi između roditelja i deteta.
Zaključak
U redu je nemati odgovor, rešenje, stav. U redu je ostati zapitan, otvoren za različite interpretacije, mogućnosti, odgovore. Nikoga ne izdajemo kada odbijamo da zauzmemo stranu, naprotiv, ostajemo verni sebi, dajemo sebi dozvolu da nastavimo da istražujemo umesto da odmah dajemo rešenje.
Otvorenost hrani radoznalost, a radoznalost hrani kreativnost a kreativnost nam otvara puteve koje preuranjeni sudovi zatvaraju. Da bi ikakva promena uopšte bila moguća, neophodno je da pre svega ostanemo zdravo radoznali.
